10-scena-iz-gradskog-prevoza-koje-kazu-sve-o-nama:-u-kojoj-cete-se-vi-prepoznati?

A naizgleed bezazlene situacije mnogo otkriju o nama jer znate kako se kaže, dela nas odaju.

1) Biti džentmen? Ma, daj! Kome još to treba?

Hiljadu puta ćete u gradskom prevozu videti sledeći prizor: muškarac koji sedi i žena koja stoji, najčešće odmah pored njega.

„Ma, sad ću ja da ustanem. Kako da ne?“, skoro da čujete kako izgovora dok baca pogled i „pravi se da ne vidi“ nikog oko sebe.

Neretko je taj preumorni muškarac mladić i neretko mlađi od dame kojoj bi po pravilima bontona i kućnog vaspitanja trebalo da ustane.

Ali pre će se krivi toranj u Pizi sam ispraviti, nego što će ustupanje mesta ženama postati rutina. Nešto što se podrazumeva.

Pa kada vidite kako osoba muškog pola „ustaje“ osobi suprotnog pola, po automatizmu, ne možete da se načudite.

Eto, neki muškarci jesu vaspitani i jesu džentlmeni. Blago njima i nama sa njima!

2) Saosećanje minus beskonačno

Čim nalete vrućine, u prevozu krene borba oko prozora. „Probaj da ga otvoriš“, pa probaj da ga zatvoriš.

Umesto da pitamo jedni druge. Ali

„Meni ne sme da bude ni hladno ni pretoplo, drige ko šiša“.

3) Obaziranje na druge minus beskonačno

„Halo, da, pa rekao/la sam ti. Idem sad da to završim. Jeste. Šta on radi? Idem tamo… pa posle ono… ma da… ma jesi čula… šta da ti kažem?“…

Sigurno ste prisustvovali situaciji da neko u vašoj neposrednoj blizini, odmah pored vašeg uha, razgovara najglasnije što može.

Niti se obazire na to gde se nalazi niti da li neko smeta glasan razgovor.

Taj ogroman nivo neobaziranja na druge srešćete na svakom mestu i nije nimalo bezazlen.

Nemarnost prema drugima ne samo da je stvar nekulture već i nedostatka empatije.

4) Da vam neko pomogne? Ma, Bože sačuvaj!

Možete da nosite 100 kesa i 1.000 torbi, skoro niko vam neće priskočiti u pomoć – po principu „nije moje pa neću da nosim“ ili „što da ja pomažem“.

Kultura, davno zabboravljenaFoto: Snežana Krstić / RAS Srbija

5) Stariji se poštuju. „Aha“.

Možda vi ustupate mesto starijima od sebe i možda vas je neko naučio da se stariji poštuju.

Ali danas je „pase“ to raditi.

„I mene bole noge“, to je odgovor.

6) Ignorišu se i trudnice

Čudimo se i dobro je da je tako, što se i na trudnice ne obraća pažnja. Ruku na srce, ima onih koji „potrče“ da ustanu kada u autobus ili tramvaj uđe trudna žena, ali ima i onih (i to ne u malom broju) koji se „prave ludi“ da je ne vide.

7) Stepen tolerancije ne postoji

U prevozu je dovoljna i najmanja sitnica, da vas neko (slučajno) nagazi, „zakači“, pa da krene: „***********“.

Ljudi sve više reaguju burno i sve manje su tolerantni na druge. Treba misliti zbog čega.

8) Možete da i padnete u nesvest. Retko ko će vam pomoći

Dešavaju se i ovakve situacije: nekome se sloši u prevozu, a niko da pomogne.

Niko da pita da li može nešto da učini. Samo „ignore“.

A baš oni treba da se zapitaju kako bi bilo da su oni u takvoj situaciji, a da ih drugi ignorišu.

9) Što bezobraznije, to bolje

Ima i ovoga. Frizerka mi je nedavno ispričala. Bila je u prevozu okružena tinejdžerima koji su na sav glas pričali o seksu, psovali, bahato se ponašali.

Kada im je rekla da se smire, počeli su da je vređaju i da joj „dodeljuju“ razne etikete.

Nije mogla da se načudi „šta se to dešava sa decom“.

10) Bez kontakta, molim

Ali najluđa scena o kojoj su mi pričali je ona kada su u autobus ulaze ćerka i majka koja insistira da niko ne dodirne njenu ćerku niti da ona i devojčica bilo kog dotaknu.

Usput se oštro posvađa sa majkom sa bebom koja to sasvim slučajno uradi. I još se izvinila devojčici jer ju je „dotakla“ kolicima.

Rekli su mi da je nastala takva svađa da se ceo autobus čudio. I dete se svađalo sa ljudima, a majka koja „ne podnosi niog u svojoj okolini“ podržavala u tome.

I da, branila je ljudima da stanu pored njih.

Da li ste se vi prepoznali u nekoj sceni? Iskreno se nadamo da niste.