Davne 1961, nakon perioda obnove i izgradnje SFR Jugoslavije, podnožje Hisara, inače omiljeno šetalište Prokupčana, dobilo je današnji, prepoznatljiv izgled. Svakako da su borbe NOB-a i pobeda u II svetskom ratu, inspirisale mnoge majstore da svojim delima obeleže gradske trgove, međutim u to vreme, samo su se oni dovoljno odvažni suprostavili mimikriji i svoju zamisao realizovali na sebi svojstven način.
Ne poznajem grad, koji svojim sugrađanima nudi bolje mesto za večni počinak. Ne poznajem mesto, koje odiše većnom monumentalnošću od ovog.
Ako bilo ko dovodi u pitanje Lorensa Darela i genius loci, onda je ovo pravo mesto da se to i dokaže. O čemu se zapravo radi?
Vreme giganata, predimenzionisanih monumentalnih dela koja na slikovit, ali takođe i na sasvim logičan način predstavljaju staradnje i slavu boraca NOB-a, prikazujući ih sa bombama u rukama, u borbenom položaju, i petokrakama na čelima… Prkosio je jedan čovek u običnoj varošici. Jedan smeo čovek, ne sluteći da će ovim delom objediniti istoriju ovog grada, i to na Hisaru.
To jeste bila pobeda! Neslućenih razmera, ako mene pitate.
Odmah tu, nadomak Latinske crkve, a u neposrednoj blizini pravoslavne bogomolje u kojoj počivaju mošti Svetog Prokopija, stoji gordo, monumentala ploča. Ona je čista, lišena svih ukrasa, okrenuta ka padini Borovnjaka, toliko prkosna, da stoji nadomak dve bogomolje, a ne suprodstavlja se! Ona ih objedinjuje! Tu počivaju borci NOB-a. Tu je njihova kosturnica!
Prokupčani su ostali dosledni prilikom biranja mesta za svoje počivše. Nakon Herkulovog hrama, crkava iz IX i XIV veka, srednjkevekovne tvrđave Jug Bogdana i zadužbine Alekse Savića, Hisar nalazi mesto i za borce narodnooslobodilačke borbe.
Nakon ovoga, Hisar nije bilo koje brdo u valovitoj južnoj Srbiji! Hisar je jednostavno nedostižan i neosvojiv, opasan rekom koja teče uzvodno! Hisar prkosi prirodnim, kulturalnim, verskim i moralnim dilemama koje pogađaju ovu zemlju!
Ovde je nebo moje, ovde je ljubljena Toplica.
I zato ako ikada ponovo dođete u ovaj grad, ostavite još jedno delo, pa neka bude onako, kako bi Vi rekli “projektovano na licu mesta”.
Autoru kosturnice,
gospodinu Miloradu Jevtiću
Milena Biljane Ivanović
