aleksandar-radojicic-je-zvezda-filma-8220balkanska-meda8221-a-evo-zbog-kog-glumca-je-ustajao-u-cetiri-ujutru

S nepunih sedam godina Aleksandar Radojičić krenuo je u studio glume na Kolarcu. Bio je najmlađi član grupe, pa su ga svi mazili i pazili, a prvu ulogu imao je u predstavi „Super Sneki i patuljci neki“. Prvi put na pravu scenu stao je u Narodnom pozorištu u predstavi „Ukradeni princ“, a kasnije su se uloge u pozorištu samo nizale. Ipak, šira javnost zapazila ga je nakon uloge Balerine u filmu „Montevideo, Bog te video“, a talentovani glumac je sada opet deo ekipe Dragana Bjelogrlića u seriji „Žigosani u reketu“. Tumači lik Marka, talentovanog košarkaša koga muči nedostatak samopouzdanja.

Posle filma „Bićemo prvaci sveta“, u seriji „Žigosani u reketu“ vratili ste se košarci. Prijaju li vam uloge sportista i je li fizički teško kad se 10 sati dnevno snima košarka?

– Prijaju, jer sam spojio dve stvari koje volim, a to su sport i gluma. Mada, nije primarno da li je lik sportista ili ne, već je važnije kako je on osmišljen. Treninzi su mi prijali iako nije bilo lako snimati u zatvorenoj sali na 40 stepeni.

A kako je bilo na snimanju filma „Balkanska međa“?

– Do sada nisam imao prilike da radim na takvoj vrsti projekta i to je jedna akciona ratna drama koja se bavi temom koju većina nas shvata lično. Tema je pipava i odgovornost je velika. Snimanja su bila zanimljiva, bilo je dosta eksplozija i za pojedine scene u šminkernici sam provodio i više od sat vremena. Imao sam toliko prljavštine i prašine na sebi, ali svakako je bilo zanimljivo.

Je li tačno da je Švarceneger presudno uticao na to da gluma bude vaš životni izbor i da su vas roditelji budili čak u dva sata ujutru da gledate njegove filmove koji su na programu bili u to vreme?

– Nije to bilo presudno da upišem glumu, ali je svakako doprinelo. Dešavalo se i u četiri ujutru da ustanem zbog nekog njegovog filma. Ipak, moja želja za glumom i maštanjem rodila se u školi glume na Kolarcu.

Završili ste Fakultet dramskih umetnosti, a tokom prve godine studija više puta poželeli ste da odustanete od glume. Zašto, šta vam je tada bilo najteže?

– Nisam znao šta da očekujem jer u to vreme nisam imao prijatelje među glumcima. Imali smo vežbe po ceo dan i dešavalo se da po 14 sati budem na fakultetu, mislio sam da ništa što uradim nije dobro i onda je bilo tih faza kad sam se pitao da li sam doneo pravu odluku. Nekad se i dan-danas zapitam da li sam za ovaj posao, ali mislim da svi ponekad prolaze kroz ta preispitivanja.

Uz kakve vrednosti ste vi rasli? Čemu su vas roditelji učili i čemu vi učite ćerku Aju?

– Svako vreme nosi nešto svoje, ali suština je uvek ista. Kao roditelj uvek se trudiš da radiš najbolje za svoje dete, ali svet koji nas okružuje je surov i morate da pazite da ne odgajite naivnog čoveka. Danas su zaboravljene mnoge vrednosti, ljudima je teško da čak i komšijama kažu dobar dan. Ja se trudim da Aji pružim ljubav i pažnju i da je ohrabrim da veruje u sebe i svoje izbore.

Je li istina da volite da kuvate i da vam je često uključen kanal „24 Kitchen“ kad ste kod kuće?

– Volim da kuvam, ali priznajem da sam se malo ulenjio u poslednje vreme. Najviše volim da spremam tiramisu i često ga pravim kad mi prijatelji dođu u goste.