bez-jedne-stvari-nikako-ne-smete-da-krenete-na-put,-evo-o-cemu-se-radi

U normalnim okolnostima u našoj crevnoj flori nalazi se veliki broj „dobrih“ ili saprofitnih bakterija koje nas brane od onih „loših“ ili patogenih bakterija koje ulaze u naš organizam na razne načine – hranom ili, još češće, preko prljavih ruku i tada naprave veliki problem u našim crevima.

Leto je period godišnjih odmora i putovanja, ali i doba kada najčešće dolazi do poremećaja crevne flore (disbioze) usled promene lokalne sredine, drugačijeg sastava vode i primene novih namirnica, čak i kada su one ispravne.

Na sreću, na tržištu postoje probiotski preparati kojima može da se pojača crevna flora u trenucima kada je iz bilo kog razloga oslabljena.

– Lokalne namirnice sadrže dozvoljene koncentracije mikroorganizama uobičajenih za to područje, na koje je lokalno stanovništvo otporno, ali turistima mogu da stvore mnogobrojne probleme. Putnička dijareja se iz ovih razloga javlja kod 20 do 50 odsto putnika, bez obzira na to da li odlaze na planinu, more, u selo ili banju – navodi doktorka Branković.

U letnjem periodu česte su i akutne crevne infekcije praćene prolivom, ponekad mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom. Ove infekcije traju od nekoliko sati do nekoliko dana, a posebno su neprijatne na putovanju i mogu da nam pokvare godišnji odmor.

dr sci med Marija BrankovićFoto: Dušan Milenković / RAS Srbija

– Prevencija disbioze, ali i takozvanih putničkih dijareja, apsolutno je moguća i jednostavna. Svakodnevna primena probiotika, nekoliko dana pred put, i tokom boravka na putovanju, najbolja je prevencija. Uloga probiotika je da onemoguće stvaranje toksina i rast loših bakterija, takmičeći se s njima za prostor i hranu. Kada se javi dijareja, ili pri upotrebi antibiotika, ta ravnoteža može da se poremeti – objašnjava doktorka Branković.

Uzimanje probiotskih preparata ima dokazano pozitivan efekat kod pacijenata koji imaju virusima uzrokovano zapaljenje creva, praćeno učestalim prolivastim stolicama, korisni su i kod tzv. sindroma nervoznog creva, a trebalo bi ih obavezno uzimati i kod svih dijareja.

– Ipak, probiotski preparati imaju najvažniju ulogu u sprečavanju i terapiji proliva kod pacijenata koji iz različitih razloga uzimaju antibiotike – kaže doktorka Branković.

Prema njenim rečima u sezoni letnjih odmora i češćih promena sredine, treba dobro razmisliti o pravilnom izboru probiotskog preparata.

dr sci med Marija BrankovićFoto: Dušan Milenković / RAS Srbija

– To predstavlja preduslov, ne samo za sprečavanje antibiotskog proliva, već i za održavanje balansa crevne mikrobiote, a samim tim i za očuvanje ukupnog zdravlja. Imajući ovo u vidu najbolje je izabrati preparat koji u sebi sadrži kombinaciju gljivice, bakterije i mikroelemenata. Jedan od takvih preparata je Flonivin plus jer u sebi sadrži bulardi, bifidu i cink koji ima snažna svojstva u poboljšanju imuniteta – navodi doktorka i dodaje da se probiotici uzimaju tokom ili neposredno nakon obroka, a ako se piju kao kombinovana terapija s antibioticima, onda dva, tri sata nakon svake doze antibiotika od prvog dana antibiotske terapije, pa sve do dve nedelje nakon završetka terapije.

Napomena: Svakodnevna primena probiotika, nekoliko dana pred put, i tokom boravka na putovanju, najbolja su prevencija poremećaja crevne flore, putničke dijareje i akutne crevne infekcije