biljana-bogovac-clanica-uo-sam-a-uz-vredan-rad-i-pravu-podrsku-moguce-je-ostvariti-se-na-svim-poljima

Odakle ljubav prema ekonomiji?

– Iskreno ne znam ni da li je ikada bila ljubav. Posle srednje hemijsko-tehnološke škole u Sarajevu planirala sam da upišem medicinu, ali put me je odveo na ekonomiju. Ni danas zaista ne znam zašto sam tada donela tu odluku, ali nisam se pokajala. Nedugo zatim sam se preselila u Australiju i bila sam potpuno sigurna da ću tamo nastaviti studije ekonomije. Upisala sam se na Business, Bachelor of Accounting and Finance program University of Technology Sydney i morala da krenem ispočetka pošto mi nisu priznali prethodno položene ispite. Ljubav prema mom poslu sam razvila tek kasnije, ne toliko zbog ekonomije, već sam zavolela rad sa ljudima, klijentima, zavolela sam poslovne izazove.

Šta u dosadašnjem usavršavanju pamtite kao najlepše iskustvo, a šta je bilo najveći izazov?

– Najlepše iskustvo je sigurno studiranje u Australiji, koje je bilo fantastično! Sećam se svog maturskog ispita, imali smo simulaciju upravljanja kompanijom koja je trajala 12 meseci. Svake nedelje donosili smo poslovne odluke, a na kraju bivali ocenjeni prema ostvarenom rezultatu naše kompanije.

Bilo mi je veoma zanimljivo da vidim kako odluke koje donosiš utiču na pojedine delove kompanije. Za jednog studenta iz devedesetih godina prošlog veka to je zaista bio izuzetan način učenja. Lepe trenutke doživela sam i na prvoj praksi u struci u tada najvećoj konsultantskoj kući na svetu „Arthur Andersen“.

A najveći izazov bio je povratak iz Australije u Beograd. U svakom smislu, i poslovnom i privatnom, bila sam u šoku, ali sve se dobro prevazišlo vremenom.

Kako uspevate da uskladite poslovne obaveze sa majčinstvom?

– Trudim da nemam jasne granice, tj. da se ne opterećujem kada i gde treba da budem prema nekim očekivanjima. Ja ne vodim računa od kada do kada sam u kancelariji, kada idem na poslovne skupove, kao ni o tome da li se na telefonske pozive ili video-konferencijske pozive uključujem od kuće ili iz kancelarije. Vremenom sam uspela i da prevaziđem grižu savesti kada nešto ne mogu da stignem. Nedavno sam na osmi rođendan mog sina bila na službenom putu i nisam uspela da stignem pre 23 sata. Ipak, nismo otkazali žurku. Nisam bila prisutna, ali sam stigla do ponoći i na vreme čestitala sinu rođendan. Neke stvari se prosto dese i bolje ih je prihvatiti nego žaliti što nije drugačije.

Biljani je suprug velika podrškaFoto: Privatna arhiva

Šta biste poručili ženama koje ne bi da se odreknu majčinstva zarad karijere i obrnuto?

– Porodica i moje troje dece su nešto na šta sam ponosna i mislim da je to svima, pa tako i meni, uvek na prvom mestu. Kad se tome doda karijera u kompaniji „PwC“, a pogotovo od kako sam uspela da postanem partner–suvlasnik u firmi „PwC centralna i istočna Evropa“ (PwC CEE), mislim da se ponekad samoj sebi divim. Potajno verujem da je to delom rezultat sreće, moje upornosti, ali sigurno i velikog rada. Smatram da sam samo kompletna žena koja je uspela da u svim svetovima ostvari svoje snove. Malo me plaši i rastužuje to što se na to gleda kao na izuzetak, a ne kao na pravilo i nadam se da će se to u budućnosti značajno promeniti. Moramo naše kćerke ohrabrivati da samouvereno ulaze u profesionalni svet, školuju se i rade poslove koji se tradicionalno smatraju muškim, kao i da se ne plaše da će time umanjiti sebi šansu da budu brižne supruge i majke. Sve to mogu ako žele, ako imaju malo sreće i prave ljude oko sebe. Ukoliko se žrtvujemo za posao i zbog toga nemamo decu, postajemo žrtva društva. Ja to nisam želela da budem, a to preporučujem svim ženama, naravno, ukoliko žele decu i brak.

Kako je biti uspešna dama u biznisu, koji obično važi za muški svet? Čija podrška Vam najviše znači?

– Biti partner u jednoj od najvećih revizorsko-konsultantskih kuća na svetu je velika čast, uspeh i izazov. Ponekad sebe smatram „hendikepiranom“ kad vidim kako muška jednostavnost i fokusiranost na cilj uglavnom pobeđuju. A ponekad pak mislim da sam u prednosti jer kao žena imam instinkte koji me spreče da donesem brzoplete odluke i mogu da naslutim da će se nešto desiti. Moja mogućnost da savladam sopstveni ego i poslušam druge ume da bude prednost u odnosu na muške kolege. Mislim da se ta muško-ženska podela polako gubi i do sada sam uvek bila fer tretirana, niko mi nije osporio znanje i uspeh. Ipak, problem je što je sam vrh u poslovnom svetu, najviše rukovodeće pozicije, rezervisan za muškarce. A jakih, ambicioznih žena ima sve više i moraće svi na njih da se priviknu. Ja sam najviše podrške dobila od svog supruga i njemu sam velikim delom zahvalna za svoj uspeh. Sećam se odluke da odem u Indiju i tamo preuzmem posao na tri meseca. Naše kćerke su tada imale sedam i četiri godine, a on me je podržao iako mu nije bilo lako. Uvek je želeo da mi omogući da uradim ono što će me činiti zadovoljnom. Nikada mi nije postavljao granice i uslove. Mislim da je to velika sreća.

U čemu uživate u slobodno vreme?

Volim da putujem, volim da čitam i uživam u umetninama. Od slikara volim Monea, od književnika Filipa Davida, Markesa. Naravno, uživam i u šopingu i neobaveznim kafama sa prijateljicama. Posebno volim da vikendom odem u pozorište, posle toga na večeru, pa potom na živu muziku. Volim da se družim i vrlo malo vremena provodim u kući.

Imate li planova i neostvarenih snova?

– U poslednje vreme sam počela da uživam u adrenalinskim aktivnostima, pa je skok sa padobranom definitivno na spisku želja. Volela bih da doživim da dobijem unučiće, ali da to ipak ne bude prerano, nego kada mi bude bilo vreme da postanem baka.