Dugo su me nagovarali da pšem o Borovnjaku. Dugo nisam ni pokušavala da na papir stavim ono što meni Borovnjak znači, ne zato što je malo inspiracije, već da ovo mesto ne popularizujem i tako izgubim svoj mir. Ipak Borovnjak je svakako zaslužio da mu se posveti tekst i da ga što više ljudi zavoli i zaštiti.
Kada šumi daš svoju svesnost, ona tebi daruje svoj mir. Do ove spoznaje se dolazi i to onda nije samo rečenica već istina koja život menja. Iako već 25 godina živim na obodima Borovnjaka ja sam ovo blago otkrila tek pre nekoliko godina. Iz mog dvorišta ulazi se pravo u borovu šumu i kao neko ko ima problema sa disanjem nisam ni bila svesna da je moj prirodni lek u mom najbližem okruženju. Po malo sam svakog dana odlazila da šetam u šumi a onda vremenom razvila ovu naviku i sada to činim često i po dva puta dnevno. Ne znam da kažem kada je Borovnjak najlepši- da li u proleće kad sve olista i ozeleni, da li kada padne sneg pa su borovi pod snegom a staze po kojima prođemo samo moji psi i ja dobiju po koji trag, da li u rano jutro kada se sunce pomalja na istoku, da li u sumrak kad se vidi zalazak, da li kada ima majčine dušice, hajdučke trave, bgrema, divljeg belog luka i poljskog cveća u svim bojama u izobilju. Leti se u Borovnjaku čuju slavuji od rane zore i taj doživljaj s ene prepričava. U šetnji društvo nam prave kornjače i veverice. Često naiđemo na fazane i prepelice. Od jestivih pečuraka ja sam otkrila da na Borovnjaku rastu smrčak, sunčanice, rujnice, borovnjače. Ima i šipuraka, trnjina, gloga i drena. Od lekovitog bilja tu su još i divizma, kantarion i bokvica ali i ko zna šta sve još za šta ja ne znam. Pravo malo blago, zar ne?
Tu u srcu šume nalazi se spomen kamen gde se okupio Toplički partizanski odred, urasao u travu i do njega mogu da dođu samo dobri pozanvaoci Borovnjaka. Na uzvišenju se sa Borovnjaka vide Hisar, Suva panina, Kopaonik, Jastrebac, Radan.
Iako je Borovnjak na 10 minuta od centra Prokuplja, odlazak na ovo mesto daje potpuni doživljaj prirode. Postoji mnogo skrivenih staza i vidikovaca na kojima je moguće posmatrati Toplicu i grad iz više uglova. U doba korone, Borovnjak je bio pun šetača, valjda su tada ljudi bili na kratko svesni blagodeti ovog mesta.
Ipak na dve lokacije ima smeća, nadam se da će se oni koje plaćamo za to pobrinuti da se to počisti. Osim toga borovi su sve stariji i za nekoliko godina ako se neko ozbiljno ne pozabavi time, možemo očekivati da će ova šuma nestati. Potrebno je obnoviti je što hitnije.
Ono što kod Borovnjaka ipak najviše vredi je osećaj punoće prirode i izolovanost od ljudi. U tom smislu ovaj moj tekst nije poziv da svi pohrle da Borovnjak kao za neke praznike , kada nakon roštiljanja ljudi ne pokupe svoje đubre za sobom. Ovo je javna zahvalnost prirodi i apel da se ona čista i zdrava očuva.
