dejana-je-imala-patoloski-strah-od-porodjaja-i-zato-je-morala-na-carski-rez:-ginekolog-je-doneo-uzasnu-odluku-i-pakao-se-nastavio

Beograđanka Dejana Milić patološki strah od porođaja ima još od kada je saznala kako bebe dolaze na svet, a svaki put kada bi videla trudnicu, bila bi užasnuta. Kada je ostala trudna, razmišljala je samo kako će se poroditi na carski rez. Nije ni sanjala da to u Srbiji neće ići tako lako…

– Sama pomisao na porođaj uvek mi je izazivala mučninu. Kada bih videla trudnicu, pomislila bih “jadna žena, kako će da se porodi?” i o tome sam mislila danima. Ja sam oduvek razmišljala da ću ići na carski rez i nijedna druga opcija nije dolazila u obzir, inače ne bih ni ostajala trudna. Kada sam zatrudnela, samo sam razmišljala o porođaju, noću nisam ni 15 minuta spavala, a i kad sam spavala, sanjala samo bolnicu i porođaj i onda počinjala da vrištim i odmah se budila. Bila sam sva naduvena od plakanja – priča Dejana.

Zbog svega ovoga Dejana je krenula na terapije kod psihologa i psihoterapeuta Marije Petrović, koja je prepoznala da se radi o izuzetno izraženoj tokofobiji koja bi trebalo da bude tretirana i medikamentozno i posavetovala je da ode i kod psihijatra radi potvrde dijagnoze i predloga da se porodi carskim rezom. Neuropsihijatar dr Aleksandar Vujošević iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kod kojeg je Dejana otišla, potvrdio je dijagnozu tokofobije i dao predlog da se pacijentkinja porodi carskim rezom.

Predlog neuropsihijatra da se pacijentkinja porodi carskim rezomFoto: Privatna arhiva / RAS Srbija

– Žene koje imaju tokofobiju imaju neuporedivo veći intenzitet straha od porođaja od uobičajenog. Kod njih je strah toliko izražen da okupira sve segmente života i ometa funkcionalnost. U sučajevima u kojima je fobija koncentrisana oko prirodnog porođaja, dok porođaj carskim rezom ne izaziva ovakvu napetost, savetuje se odlazak na carski rez kako bi se izbegle traume oko porođaja. Izlaganje pacijenta situacijama koje uzrokuju fobiju bilo koje vrste može da ima ozbiljne posledice. Većina ovih žena ima tokom dužeg perioda napade anksioznosti i panike praćene i somatskim siptomima, kao što su tahikardija, hipertenzija, hiperhidroza, teškoće s disanjem, insomniju, depresivno raspoloženje. Strah od porođaja je toliko jak da je preplavljujuć, žena nema kontrolu nad sobom, konstantno o tome razmišlja. Ponekad se strahovi mogu racionalizovati kroz terapiju, ali kada je reč o fobiji, ona podrazumeva takav lični doživljaj i diskontrolu osećaja i stanja da bi trebalo da se uključi i farmakoterapija, koja je na izvestan način ograničena u trudnoći. Upravo zato psihijatar na osnovu uvida u stanje pacijentkinje donosi odluku šta je najdelotvornija intervencija i šta će prouzrokovati najmanje štete, pa tako indukuje medikamentoznu terapiju ili daje preporuku za porođaj carskim rezom – objašnjava psihoterapeut Marija Petrović.

Kako je oduvek izbegavala druženja s trudnicama i priče o porođaju, Dejana, kaže, nije ni znala koliko je u našoj zemlji teško poroditi se na carski rez.

– Kada sam prvi put otišla kod ginekologa koji mi je vodio trudnoću i rekla da ja mogu jedino carskim rezom da se porodim, rekao mi je da to nije tako jednostavno. Objasnila sam mu kako oduvek imam izražen strah od porođaja, zbog čega idem i na terapije kod psihoterapeuta, a da sam, takođe, i od neropsihijatra dobila predlog za porođaj carskim rezom, na šta je on rekao da se mišljenje psihijatra ne uvažava – priča Dejana.

I pored zvanične dijagnoze i preporuke lekara da se porodi carskim rezom, Dejana se susreće sa novom agonijom – neprihvatanjem ginekologa da je porodi carskim rezom.

– Neuropsihijatar je lekar, kao što je i ortoped i očni lekar i internista. Zbog čega se njegovo mišljenje onda ne uvažava? Zbog čega su ortopedski problemi, velika dioptrija, visok pritisak, visok šećer, indikacije za porođaj carskim rezom, a moje stanje nije? – u očaju se pitala Dejana.

– Već sam bila odlučila da ako ne budem mogla da se porodim carskim rezom, drugačije se neću ni poroditi. Svašta sam bila u stanju da uradim. Na kraju sam našla neku vezu i porodila se carskim rezom koji sam morala da platim. Moj sin sada ima sedam meseci, a ja sam i dalje ogorčena što u ovoj zemlji, u kojoj se naširoko priča o podizanju svesti o psihološkim problemima, sve ostaje samo na priči, a u praksi naši strahovi i mišljenja psihijatara ne vrede ništa – zaključuje Dejana Milić.

Psiholog i psihoterapeut Marija Petrović objašnjava da žene koje imaju tokofobiju imaju neuporedivo veći intenzitet straha od porođaja od uobičajenogFoto: Privatna arhiva / RAS Srbija

Prema rečima psihoterapeuta Marije Petrović, žena sa tokofobijom želi decu, ali se neracionalno boji da ostane trudna, odnosno da se porodi, pa na ovaj način biva pogođena čitava porodica.

– Ukoliko žena sa tokofobijom ostane trudna, neophodna joj je maksimalna podrška partnera i porodice kako fobija ne bi bacila trudnoću u drugi plan i savladala želju da se bude roditelj. Posledica tokofobije neretko su teške trudnoće, ali i komplikovani porođaji, jer žena u pokušaju da kontroliše svoje telo i proces porođaja može biti spremna na različita rizična ponašanja. Zbog neizdrživog straha kroz koji ove žene prolaze tokom porođaja, često se dešava da one imaju slabu vezu sa bebom posle porođaja ili imaju poteškoća da je prihvate, što je jedan od oblika postporođajne depresije, koja u svojim ekstremnim oblicima može imati i letalne ishode, ali u svakom slučaju posledice se odražavaju ne samo na pacijentkinju, već i na kompletnu porodicu – objašnjava psihoterapeut.