U kategoriji Društvo, Kuršumlija, Poslednje Vesti.
KURŠUMLIJA- Biblioteka u Kuršumliji je važna kulturna ustanova i deo je odrastanja i formiranja svake ličnosti. Tako je Dragica Filipović, najpoznatija bibliotekarka u našem gradu, prvo postala član biblioteke i jako puno čitala a zatim, kada je završila Ekonomsku školu, na poziv Upravnice Dane Radovanović 1968. godine, radila preko Omladinske zadruge a zatim se 1971. godine zaposlila za stalno. Polagala je dodatnih 13 ispita i 1975. dobila zvanje knjižničar. Radila je sve do 2005. godine.
Dragica je od 1955. godine došla da živi kod baka Savete -Jelisavete Živadinović, u centru Kuršumlije, u ulici Svete Ane. U kući sagrađenoj 1910. godine, u kojoj i sada živi, koja je deo stare arhitekture Kuršumlije i pod zaštitom je države. Tetka njenoj rano preminuloj majci ostala je udovica, bez dece tako da je svu ljubav poklonila Dragici a imala je još 99 kumčeta. Tako da su svi od milošte Dragicu zvali baka Savetino dete.
1978. godina: Dragica, Dana, Bale, Delibasic, Eric…
–Tadašnji Savet doneo je odluku da zasnujem radni odnos: Svetomir Trajković, Mitar Mitrović, Žića Vuksanović i Milan Radoičić. Imala sam najlepše zanimanje -bibliotekar, što znači biti okružan najlepšim carstvom – knjigama. U to vreme sarađivali smo sa antikvarnicom iz Niša, i sa Leskovcem kako bi povećali fond knjiga, jer nije bilo lako nabaviti nove naslove za biblioteku. Odrastanje beleži potrebu za sticanjem što većeg znanja, što je primarna potreba za dobrom knjigom koja će nadograditi postojeće i proširiti vidike. Zato nema osobe koja nije posetila biblioteku, koja je riznica pisane reči. Generacije su dolazile u potrazi za dečijim, školskim i stručnim knjigama, beletristikom, popularnim naslovima svetske i domaće klasične književnosti, i knjigama zavičajnih pisaca. Svako čita ono što voli i ono šta su mu interesovanja. Ja i Dana, u početku a kasnije i ostali zaposleni u biblioteci, bili smo uvek tu za sve, da preporučimo dobru knjiga- istakla je za Topličke vesti, bibliotekarka u penziji Dragica Filipović.
Dragica pojašnjava da se kreće od školske lektire a zatim u potrazi za dobrom knjigom deca postaju redovni članovi. U tom prelepom carstvu ostaju skoro zauvek, jer svakim danom novi naslovi mame, klasici kojima se uvek vraćate i stručna literatura koju temeljno proučavate iz dana u dan. I tu naviku počinjete da preslikavate i kod kuće, stvarate sopstvenu malu biblioteku, kupujući knjige.
-Radeći u biblioteci upoznala sam velike pisce, Dobricu Erića, Duška Trifunovića, Dejana Medakovića, Dobricu Ćosića… Imam preko 200 potpisanih knjiga a moja kućna biblioteka broji oko 1.000 naslova, koju stalno dopunjuje moja ćerka. Ja volim knjige sa istorijskom sadržajem. Preporučujem istorijske romane i naše zavičajne pisce koji lepotu našeg kraja oslikavaju na najlepši način. Kroz pisanu reč čuvaju našu tradiciju, i kulturološko-istorijsko nasleđe, ističe Dragica.
Poput svih nas koji smo odlazili u biblioteku, njena ćerka Vesna, kako i sama kaže, bukvalno je porasla u biblioteci a to je i uticalo da zavoli knjigu. Da mnogo čita i da upiše srpski jezik i književnost. Sada je na doktorskim studijama a predaje srpski u “Drinkinoj” školi. Voli ruske klasike i našu književnost 19. i 20. veka, Dobricu Ćosića, Dragoslava Mihailovića, Boru Stankovića, Vaska Popu, Matiju Bećkovića…
– Deci u školi prenosim znanje, preporučujem knjige koje da čitaju ili ih motivišem da učestvuju na literarnim konkursima, radionicama, koje podstiču i razvijaju kreativnost i literarno izražavanje. Sve u cilju da više čitaju i pišu. Usmeravam ih ka pravim vrednostima. Da u sebi prepoznaju poetu, nauče da se lepo izražavaju i obogate svoj rečnik-kazala je Vesna Filipović, profesor književnosti i doktorant, koja objavljue naučne radove u časopisu “Naš jezik”, “Lingvističke aktuelnosti” i u Zborniku radova” Savremena proučavanja jezika i književnosti”.
.
Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=475376