ekg-bez-problema-otkriva-aritmiju-o-dijagnozi,-lecenju-i-zabludama-govori-dr-sci.-med-tatjana-potpara

Ass. dr sci. med
Tatjana Potpara, kardiologFoto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija

– Koliko je aritmija ozbiljna, pacijent ne može sam da proceni. Zato svako ko oseti da mu srce nepravilno kuca treba da se javi internisti ili, još bolje, kardiologu, koji će proceniti da li je poremećaj ozbiljan i šta treba da se radi – kaže doktorka.

Pri tome bi bilo idealno da za vreme aritmije odu u najbližu ambulantu kako bi se napravio EKG s koga lekar specijalista zna mnogo da pročita o prirodi poremećaja.

Kada se javi prvi put, aritmija je najčešće veoma neprijatna. Može da se završi spontano, za nekoliko trenutaka ili minuta, ali i da traje satima i natera čoveka da se javi lekaru. Apsolutna aritmija, objašnjava doktorka, ne ugrožava život direktno, ali je dugoročno, kada se uopšte ne leči ili se ne leči pravilno, opasna, pre svega zato što povećava opasnost od ishemijskog moždanog udara.

Nekada je glavni cilj terapije bio da se uspostavi normalan ritam srca i da se on održi. Međutim, shvatilo se da se zbog asimptomatskih epizoda koje se dešavaju rizik od šloga ne otklanja normalizacijom ritma.

– Za to se daju lekovi – kaže dr Potpara. – Ranije se smatralo da „aspirin“ tu može mnogo da pomogne, ali danas imamo mnogo naučnih dokaza da uzimanje „aspirina“ nema nikakve svrhe i da ga je kod aritmije čak i štetno piti jer ne smanjuje rizik od šloga, a povećava rizik od krvarenja želuca. Zato „aspirin“ ne sme da se pije na svoju ruku.

– Rizik od šloga – kaže dr Potpara – smanjuje se antikoagulantnim lekovima. Pacijenti kojima se oni propišu obično ih piju doživotno, ali problem sa njihovim korišćenjem je što pacijenti moraju često da daju krv na analizu, prvo jednom nedeljno, a kasnije jednom mesečno.

Ako osetite aritmiju, odmah idite u najbližu ambulantu kako bi se napravio EKG s koga lekar specijalista može da pročita da li se radi o ozbiljnom poremećajuFoto: Profimedia

Jutro je kritičnije

Studija stručnjaka sa Univerziteta Harvard potvrdila je da je rizik od srčanog udara ujutru veći za 40 odsto zato što kad se probudimo naše telo luči adrenalin i pod stresom je, pritisak se povećava, kao i potreba za kiseonikom. Zbog delimične dehidracije ujutru je krv gušća, što otežava njeno pumpanje. Sve to loše utiče na srce, a da biste se zaštitili, nemojte naglo ustajati iz kreveta, već dajte sebi par minuta da se lagano razbudite. Ukoliko vežbate ujutru, dobro se istegnite da ne biste opteretili srce dodatnim stresom.

FAKTORI RIZIKA:

• arterijska hipertenzija

• bolesti srčanog mišića, odnosno kardiomiopatija

• koronarna bolest srca

• šećerna bolest