evgenija-je-iz-malog-mesta-uspela-da-obidje-svet-i-ocara-holivudske-zvezde-i-diktatore-imala-je-jednu-posebnu-vestinu-a-zbog-ovih-20-pravila-zivela-je-102-godine

Evgenija Peterson rođena je u Rigi 1899. godine, u bogatoj porodici. Otac joj je bio direktor banke a majka glumica. Evgenija je pohađala školu u Petrogradu da bi potom studirala glumu u Moskvi. A onda je sa 15 godina naišla na jednu knjigu: „14 lekcija o filozofiji joge“ i tu joj se sudbina preokrenula.

Iako je joga drevna veština, tek je Indra upoznala Zapad sa njom. Revolucija 1917. godine odvela ju je u Berlin, gde se pridružila pozorišnoj trupi sa kojom je obišla celu Evropu. Usput se susrela sa velikim joga učiteljem Džiduom Krišnamurtijem i to joj je zapečatilo ostatak života.

Kada ju je 1927. godine zaprosio Herman Bolm, pristala je pod uslovom da pre venčanja otputuju u Indiju na tri meseca. Tako je i bilo. Međutim, kada su se vratili, vratila je prsten Hermanu, rekavši mu da je shvatila da ona pripada Indiji. Prodala je sav nakit, odeću i sve što je posedovala a da je vredelo i vratila se sama u Indiju.

Tamo je uzela umetničko ime Indra Devi i postala je zvezda na području Indije. Bavila se plesom i glumom i upoznala sve značajne ljude. Sprijateljila se sa Gandijem, Tagoreom i Nehruom. Udala se za Jana Strakataja, češkog ambasadora u Bombaju, ali Jan je uvek bio pun razumevanja prema njenom bogatom društvenom životu.

A onda se susrela sa teškim bolovima u grudima. Četiri godine pokušavala je da se izleči na svaki način, a onda joj je neko od poznanika predložio da proba da se izleči jogom. Bilo je teško u to vreme naći nekog ko bi je podučavao jogi – svi su je odbijali jer je žena i jer je sa Zapada. Tek na intervenciju maharadže, konačno je našla učitelja. Bila je najdisciplinovanija i strogo je poštovala sva pravila, toliko da ju je na kraju učitelj privatno podučavao ovoj drevnoj veštini. Bolovi su nestali, a ona se potpuno i kompletno zaljubila u jogu.

Uskoro je, prateći obaveze svog muža, završila u Kini gde je radila kao instruktorka joge. Potom se vratila u Indiju gde je napisala knjigu „Joga, umetnost dostizanja sreće i zdravlja“ što je prva knjiga o jogi koju je napisao neko sa Zapada a da je objavljena u Indiji. Ujedno je bila i prva osoba sa Zapada koja je postala jogin.

U međuvremenu, suprug joj je umro a ona rešila da ode u Ameriku. Otvorila je školu joge u Holivudu, koju su pohađale same zvezde poput Glorije Svanson, Bena Guriona, Grete Garbo, Dženifer Džouns i mnogih drugih. Sprijateljila se i sa Elizabet Arden, velikim imenom u kozmetici u Americi, koja je počela da u svoje salone uvodi jogu.

Napisala je još dve knjige o jogi koje su postale bestseleri, prevođeni na 29 jezika.

Onda se 1953. godine udala za dr Zigfrida Knauera. Tada je konačno dobila i američko državljanstvo i zvanično promenila ime u Indra Devi.

Indrin plakatFoto: Wikipedia

Američki mediji su je zvali „Prva žena joge“. A u Rusiji su je smatrali ženom koje je „upoznala Kremlj sa jogom“.

ŠEzdesetih godina postala je sledbenica Satje Sai Babe. 1977. godine suprug joj je umro a ona počela da putuje svetom i podučava jogu. Onda je 1982. godine po prvi put otišla u Argentinu i potpuno se zaljubila u tu zemlju u kojoj je ostala sve do svoje smrti 2002. godine.

Indra (u tigrastom kaputu) sa prijateljimaFoto: Wikipedia

Ona je u toku svog dugog života često govorila o principima za koje veruje da su joj omogućili dugovečnost i zdravlje.

– U našoj kući na polici ostave nikada nećete videti ništa konzervirano, zapečaćeno, izbeljeno, rafinisano ili na drugi način tretirano. Brašno od celog zrna zamenjuje belo brašno; braon (neprerađeni) pirinač – beli polirani; med zamenjuje beli šećer i na stolu i u kuhinji, čak pokušavamo da ne koristimo nerafinisani šećer.

Nedostaju i kakao i čokolada. Lično sam ravnodušna prema desertima. Obično pijem kafu sa sirovim kozjim mlekom ili sojinim mlekom, biljni čaj, neobrano mleko, sveže sokove od voća i povrća, ali i puno sveže vode sa ili bez limuna.

Takođe koristim limun umesto sirćeta. Jedem sve vrste sezonskog povrća u kombinaciji sa svežim i suvim biljem, lukom i belim lukom. Primetila sam skoro neverovatne transformacije i oporavak kod ljudi koji su počeli da vežbaju jogu dok su menjali svoju ishranu. Ja sam takođe jedna od njih – govorila je.

Indra je doživela 102 godineFoto: Wikipedia

Ona je govorila i o svojih 30 pravila ishrane koja zvuče ovako:

1. Nikada ne pijte vodu sa ledom, posebno kada jedete, jer to ometa prirodnu cirkulaciju želudačnih sokova i ometa probavu. Navika pijenja vode ledom je američki nacionalni greh protiv zdravog varenja.

2. Popijte čašu sveže, čiste vode na sobnoj temperaturi ujutro na prazan želudac i uveče pre spavanja. Možete da dodate malo limuna. Topla voda ili biljni čaj sa limunom ili medom tokom vrelog letnjeg dana je veoma osvežavajuć i daje osećaj hlađenja.

3. Pijte 5 do 8 čaša vode dnevno. Uz vazduh, voda je za nas vitalna. 80% našeg tela se sastoji od vode. Na dan izbacijemo oko 2.5 litara vode. Nedostatak vode često izaziva konstipaciju i opstrukciju debelog creva, disfunkciju jetre i bubrega i opstrukciju creva.

4. Ne pijte vodu za vreme obroka, već pola sata pre ili 2-3 sata posle obroka, kako ne biste poremetili probavni procesi i razblažili želučani sok.

5. Pijte vodu u malim gutljajima, a ne odjednom.

6. Da bi se „revitalizovali“ elementi izgubljeni tokom tečenja vode, potrebno je da nekoliko puta sipate vodu iz jedne posude u drugu. Takva voda daje lagani, osnažujući i stimulirajući efekat, koji ne postoji u „mirnoj“ i „beživotnoj“ vodi.

7. Zdravije je da jedete voće nego da pijete voćne sokove.

8. Pripremajte sveže sokove od šargarepe, rotkvice, cvekle itd. Dodajte malo zeleniša.

9. Alkohol, čaj, kafa, kakao i čokolada se ne preporučuju jer su kofein i teobromin doping (stimulansi).

10. Mleko je hrana, ne tečnost. Trebalo bi da se pije u malim gutljajima, u suptrotnom će doći do lošeg varenja.

11. Naše telo se ne hrani hranom koju konzumiramo, već samo hranom koju može da apsorbuje.

12. Pažljivo birajte hranu koja je najpogodnija. Ništa manje pažljivo nego što birate haljinu, šešir ili kravatu. Prvo treba da eksperimentišete: isprobajte različite namirnice i različite kombinacije da biste izabrali ishranu koja najbolje odgovara vašem telu.

13. Izbegavajte sve „beživotne“ proizvode: konzerviranu hranu, polirani pirinač, belo brašno, rafinisani šećer. Jedite braon pirinač, brašno od celog zrna, smeđi šećer ili med. Ne prepuštajte se slatkišima, kolačima ili sirćetu.

14. Temeljno žvaćite hranu, posebno bogatu skrobom, tako da je dovoljno natopljena pljuvačkom. Inače, bez pretvaranja u glukozu pod uticajem pljuvačke, skrob će se taložiti u stomaku i tamo će se raspadati nekoliko sati.

15. Pečeni (tostirani) ili ustajali hleb je zdraviji je od svežeg. Nemojte ništa da pijete dok ga jedete kako bi pljuvačka mogla da obradi skrob u glukozu.

16. Nemojte da jedete više od jedne namirnice bogate skrobom odjednom. Na primer, ako jedete pirinač, nemojte da jedete hleb, krompir, testeninu, itd.

17. Ako ste zabrinuti zbog jake peristaltike, preporučuje se da napravite jelovnik tako da se skrob i proteini ne konzumiraju zajedno, posebno sa proizvodima koji sadrže sumpor, kao što su grašak, kupus, karfiol, jaja, repa itd.

18. Ne bacajte vodu u kojoj se kuvalo povrće. Možete da je koristite kao dodatak za supu ili popijete. Najkorisnija je voda od krompira.

19. Ne bacajte vrhove šargarepe, repe, rotkvica, paškanata. Prokuvajte ih i skuvajte, pa iskoristite supu.

20. Povrće treba da se kuva u maloj količini vode na sporoj vatri, a još bolje potpuno bez vode, u specijalnim posudama za paru.

21. Izbagavajte prženu hranu jer se sporo apsorbuje. Mast napušta telo poslednje.

22. Sve životinjske masti, kao što su mast, margarin, jaja, maslac i mlečni proizvodi, povećavaju nivo holesterola u krvi i lepe masti za vaše telo.

23. Najviše holesterola ima u mozgu, žumancima i jetri; najmanje – u mleku, svežem siru i ribi.

24. Svaka hrana bogata životinjskim mastima je opasna. Visok procenat masti i nizak procenat proteina ometaju delovanje enzima.

25. Zapamtite da kada je ishrana u pitanju važno mesto zauzima ne samo količina unesenih kalorija i masti, već i sastav ovih masti.

26. Zagrevanjem hrane koja sadrži bilo koje masti (uključujući i biljna ulja) nekoliko puta, ona postaje sve više nejestiva. Isti efekat ćemo dobiti ako ponovo upotrebite masnoću ostavljenu u posudi ili kada se peče duboko pržena hrana.

27. Najvažnije pravilo, međutim, nema nikakve veze sa količinom ili kvalitetom hrane, niti sa načinom kuvanja. Najvažnija stvar je vaš stav prema ovoj hrani u vreme obroka.

28. Proces jedenja mora da bude ležeran, veoma je važno da donosi zadovoljstvo i odvija se u prijateljskom društvu i prijatnoj atmosferi.

29. Hrana apsorbovana pod stresom, iritacijom ili lošim raspoloženjem izaziva toksične promene u telu. Dakle, u ovom stanju je bolje da uopšte ne sednete za sto, već da sačekate da se raspoloženje vrati u normalu.

30. Pokušajte da izbegavate neprijatne razgovore oko hrane. Prelepo poslužen sto čini jelo još prijatnijim, baš kao i osmeh, veseli razgovor, prelep cvet ili slika. Blagoslovite svoju hranu i pustite je da vam donese radost. Neprijatne vesti nikada ne bi trebalo da se govore posle jela ili neposredno pre obroka. To može da našteti ne samo probavi, već i celom telu.