evo-koje-sve-novine-u-obrazovanju-ocekuju-djake-od-ove-skolske-godine:-ima-ih-mnogo,-sve-smo-ih-pobrojali

– Tri stotine osnovnih škola kreće u jednosmenski rad kroz celodnevni boravak, u kome će deca kada završe obavezni nastavni ciklus koji počinje ujutru imati pauzu, obrok i potom mogućnost da se u školi bave dodatnim pedagoškim sadržajima, sportskim i umetničkim programima, učenjem stranih jezika. Kandidati za ovaj projekat su bile one škole koje su već radile u jednoj smeni i koje imaju potreban prostor koji je mogao da bude iskorišćen kao potencijalni resurs. Ove škole su pripremile elaborate, autentične predloge aktivnosti i sva potrebna pozitivna mišljenja školskih tela i organa, čime su ušle u najuži izbor. Pri konačnom izboru škola vodilo se računa o kvalitetu predleženih aktivnosti, ravnomernom teritorijalnom rasporedu i izboru velikih i malih škola, gradskih i seoskih škola – ističu u Ministarstvu i dodaju da se u narednim godinama planira povećanje broja škola sa obogaćenim jednosmenskim radom.

Nastavlja se sa uvođenjem projektne nastave u školu, koju će ove godine imati učenici prvog i drugog razreda, a koja podrazumeva da učitelj sa svojim đacima tematski povezuje sadržaje različitih predmeta. Učenici petog i šestog razreda imaju tri nova predmeta, odnosno transformisana stara – tehniku i tehnologiju, informatiku i računarstvo i fizičko i zdravstveno vaspitanje. Tako će u sklopu predmeta informatika i računarstvo đaci već od petog razreda učiti da programiraju, dok će časovi fizičkog od sada imati zdravstvenu komponentu, pa će deca na njima moći da nauče na koji način vežbe utiču na organizam, kakav je značaj pravilne ishrane, koliko su štetni duvan i alkohol i slično.

Primarni cilj čitave reforme školstva jeste da đaci nauče da povezuju sadržaj koji uče i da naša zemlja konačno počne visoko da se kotira na najvećoj međunarodnoj proveri postignuća učenika – PISA testu.

Bez jesenjeg raspusta i elektronskih dnevnika u svim školama

Školskim kalendarom Ministarstva prosvete predviđeno je i da u narednoj školskoj godini učenici u Srbiji imaju tri raspusta – zimski, prolećni i letnji, a neće imati jesenji koji su imali tokom ove godine.

Iako je najavljeno da će elektronski dnevnici od 1. septembra zaživeti u svim školama, to se, kako kažu, ipak, neće desiti zbog nedostatka opreme i povezanosti učionica na internet.

– Što se tiče elektronskog dnevnika, tendencija svakako jeste da on zaživi u svim školama u toku naredne školske godine. Očekujemo da će obezbeđivanje 8.000 novih digitalnih učionica omogućiti da elektronski dnevnik uđe u redovnu upotrebu u velikom broju škola koje to do sada nisu učinile. Nedostatak opreme i povezanosti učionica na internet će još neko vreme predstavljati prepreku redovnoj upotrebi elektronskog dnevnika, ali je u skladu sa tekućim planom da u toku naredne školske godine većina prepreka bude eliminisana i omogućena upotreba elektronskog dnevnika praktično u svim školama. Uvođenje elektronskog dnevnika u sve škole od ove školske godine nije moguće i zbog specifičnih situacija u školama čiji objekti se renoviraju i koje su zbog toga privremeno izmeštene na druge lokacije na kojima ne postoje odgovarajući preduslovi za elektronski dnevnik – ističu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Novine i kod srednjoškolaca 

I srednjoškolci će od ove školske godine usvajati nova znanja. Naime, učenici četvrtih razreda učiće o odbrani, civilnoj zaštiti i reagovanju u slučaju prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda. Ipak, odbrana i zaštita neće biti stalan predmet, već će u toku jedne školske godine biti održano ukupno četiri časa i držaće ih razredni starešina, a škola može da angažuje i goste iz Ministarstva.

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.