evo-sta-deca-u-srbiji-ne-prastaju-roditeljima-ako-vas-uhvati-da-ste-uradili-ovo-vas-odnos-ne-valja

Skoro svaki tinejdžer danas ima svoj lični telefon i profil na društvenim mrežama. Koliko god da s decom razgovarate o opasnostima koje vrebaju u virtuelnom svetu, često se plašite da oni nisu svesni toga – mladi su, neiskusni, i to najčešće doživljavaju kao zvocanje. Zato mnogi roditelji danas decu prate tako što im krišom i bez njihovog znanja proveravaju telefon, pa se postavlja pitanje gde je tu poverenje u dete.

– Preporuka je da roditelj i dete imaju iskren i otvoren odnos da roditelj uopšte ne mora da proverava telefon deteta. Mnogo je važnije graditi takav otvoren odnos, koji se zasniva na poverenju i veri da je dete dovoljno sposobno da donosi bezbedne i dobre odluke prilikom korišćenja telefona i interneta na telefonu – kaže Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.

Da bi uopšte došlo do toga da je dete sposobno da odgovorno koristi telefon, bitno je pre nego što ga dobije da roditelj s detetom radi na razvoju veštine samostalnog donošenja odluke, procene rizika i kritičkog razmišljanja. Pored toga, bilo bi poželjno da roditelj, kad dete počne da koristi telefon i upoznaje čari interneta, edukuje dete kako se koristi internet.

– Bitno je stalno razgovarati sa detetom o opasnostima i prednostima korišćenja interneta i telefona, ali ne kroz držanje predavanja i lekcija, već kroz konstruktivnu razmenu mišljenja. Takođe, važno je da postoji određen dogovor između roditelja i deteta da kada se u bilo kom trenutku dete oseća ugroženo na internetu ili se uplaši, to podeli sa roditeljem, pa će zajedno rešavati probleme – objašnjava Milosavljevićeva.

U tinejdžerskom periodu deca ne praštaju lako i teško ćete povratiti njihovo poverenjeFoto: Profimedia

U slučaju da detetov telefon proveravate krišom i da vas ono uhvati na delu, naša sagovornica otkriva kako da povratite detetovo poverenje.

– Deca u tinejdžerskom periodu više ne praštaju lako kao ranije. Kad dođe do te situacije, to je zapravo signal da odnos na relaciji roditelj – dete i ranije nije dobro funkcionisao. Da bi dete povratilo poverenje u roditelja, pored iskrenog izvinjenja, mora da vidi i da roditelj menja svoje ponašanje i više poštuje njegovu privatnost – ističe Milosavljevićeva.

Kako do te situacije nije došlo odjednom, već je to tiho nepoverenje trajalo određeno vreme, da bi se promenili obrasci funkcionisanja u porodici i da bi članovi porodice bili bliži i povezaniji, možete konsultovati i profesionalnu podršku, to jest psihologa ili porodičnog psihoterapeuta.

Kažite nam, kako vi proveravate decu i da li im čitate poruke u telefonu?