gordana-ne-ide-na-letovanja-i-odmore:-radi-non-stop,-a-zbog-svog-posla-se-oseca-kao-milionerka-sumadije

Goca i njen suprug Milovan su bogati ljudi. Ne zbog para i imanja, već zbog toga što iz četvrt veka dugog braka imaju dva odrasla, školovana sina, što su svi zdravi i vredni, a njih dvoje još u punoj snazi da obrađuju i unapređuju Milovanovu dedovinu. Bez odmora, letovanja i zimovanja rade na poljoprivrednom domaćinstvu u srcu Šumadije, u selu Šume kraj Topole. Na 12 hektara svoje zemlje i pet iznajmljene svakodnevnim radom se trude da stvore više i žive lepše.

Gocin džem od paradajza i suvog grožđa je pravo otkrićeFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

– Poljoprivreda je lutrija. Uplatiš tiket, ali nisi siguran da ćeš nešto dobiti. Ove godine smo, na primer, paradajz posadili na 70 ari jer je lane cena bila vrlo niska, a vidite da je ove godine paradajz skuplji od žive vage prasetine, što nikada nije bilo. To je poslovni promašaj, ali zato i ne smemo da se uzdamo u intenzivnu proizvodnju samo jedne kulture – priča Goca (44) dok nas vodi u jedan od plastenika.

Svojom rukom zasadim hiljade strukova

Podigle se tanke stabljike iznad naših glava, grane se savijaju od plodova i sve miriše na onaj pravi domaći paradajz. Paradajz se, objašnjava Goca, najuspešnije gaji u plastenicima jer na otvorenom može da dobije ožegotine od sunca, a napadaju ga štetočine poput bube drozofila suzuku, koja izbuši plodove i uništi rod.

Paradajz uzgojen setvom iz semena otporniji je od biljaka proizvedenih rasadom, pa se Gordana drži tog načina Foto: Uroš Arsić / RAS Srbija

– Ovo je volovsko ili volujsko srce, stara sorta koja je dugo bila zanemarena i potcenjena iako je plod ukusan, mesnat i sočan. Neko ga ne voli jer je krupan, što samo jedan plod može da bude teži od kilo. Vidite kako je krupan i stvarno liči na srce, ali je svaki različit. Ima već dosta kako nam se nudi paradajz koji u gajbi izgleda kao jaja crvene boje, svaki iste veličine. Ispada da je bitnije to od ukusa. Gajimo i sortu amati, koja je lepa i ukusna. Koristim je za salatu, a od volujskog srca pravim zimnicu. Danas ljudi shvataju koliko je važno da jedu zdravo, uželeli su se mirisa pravog paradajza, pa mi je drago što takav isporučujemo stalnim kupcima – objašnjava puna poleta dok mi, nesvikli, hodamo za njom kroz paklenu vrućinu plastenika.

Strina Goca je uzor bratanici Mariji, koja se divi njenom vedrom i radoznalom duhuFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

O nutritivnim i energetskim vrednostima paradajza Goca zna mnogo. Stalno čita, informiše se, uči, odlazi i na seminare, ali tek kad je zima malo oslobodi posla. Dok semenčice koje sama skupi, osuši i spremi na sigurno čekaju svoje vreme.

Kupci se stiču godinama, a izgube za dan

– Seme se u februaru seje u male kontejnere i, kad u martu nikne, pikira se, premešta u čašice, gde biljka ostaje do početka aprila, kad se rasađuje u plastenik. Hiljade strukova svojom rukom zasadim, a kako biljka raste, sleduje mi vezivanje, kidanje zaperaka, takozvano pinciranje, kako bi rod bio bolji, pa uvijanje oko kanapa… Struk paradajza ima pet do šest cvetnih grana koje nose plodove. Da bi se ubralo desetak kilograma paradajza po struku, a češće bude manje, treba mnogo nege i brige, prihranjivanja, navodnjavanja, plevljenja i održavanja temperature u plasteniku.

Goca i Milovan su tandem iz snova, tihe vode koje rone bregoveFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

Berba počinje oko Petrovdana i traje nekad i do novembra. Tada je Gordana, uz pomoć bratanice Marije, zadužena da radnicima spremi sve što treba da bi s elanom radili. Gocin suprug Milovan (50) bavi se imanjem i plasmanom. Ima tezgu na Kvantaškoj pijaci u Beogradu i stalne kupce kojima direktno isporučuje robu.

– Kupci se stiču godinama, a začas izgube. Tačnost isporuke, kvalitet i dogovorena cena su ključ poverenja jer, šta uveče obećaš, ujutro moraš da ispuniš makar neko ponudio i sto puta veću cenu. Isto važi za paradajz, kao i za sve drugo što gajimo. Kad bismo radili na olovku, brzo bismo se razočarali, jer za nas seljake nema garancije kolika će biti cena nafte, kolika putarina, zakup tezge… Pa i kad ispunjavamo sve uslove za neku pomoć države, osuđeni smo na čekanje i neizvesnost – odmereno govori dok razgovaramo u besprekorno sređenoj, modernoj kući kakvu mnogi u gradu sanjaju.

Gordana od gradskog života najviše voli udobnost, pa je sebi i svojima to i stvorila, ali na seluFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

Kaže da su Milovanovi preci malo ulagali, malo imali, ali su bili zadovoljni. Danas je drugo vreme, kaže. Velika su ulaganja, a nesigurna zarada. Zato Glišići ne odustaju od tova 25 junadi, malog stada ovaca, 50 društava pčela, novih zasada šljiva i vinograda. Muž i sinovi imaju razumevanja za Gordaninu radoznalost i želje da svi zajedno napreduju. Koliko je poštuju, najbolje govori šifra koju su stavili za internet – „pitajgocu“.

Ponosna mama sa sinovima. Milan je student gastronomije, a mlađi Miloš je poljoprivredni tehničarFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

– Radimo i nadamo se da će naši sinovi Miloš (24), poljoprivredni tehničar, i Milan (26), student gastronomije, jednog dana u ovoj našoj Šumi otkriti svoj komad raja – složni su Glišići.

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.