imam-cizme-kakve-je-tesla-nosio:-ovi-detalji-su-nas-skroz-zapanjili,-a-onda-su-nam-stranci-rekli-sta-misle-o-geniju

Strani turisti koji dolaze u srpsku prestonicu gotovo da ne propuštaju da posete Muzej Nikole Tesle od čijeg se rođenja 10. jula navršavaju 163 godine.

Zvanični podaci govore da u Beogradu obavezno obilaze Hram Svetog Save, Kalemegdan i zdanje koje čuva zaostavštinu naučnika koji je pronalascima promenio svet. Ne zaobilaze ga ni domaći turisti, pa godišnje kroz Muzej prođe oko 150.000 ljudi. Šetajući fascinantnim svetom genija iz Smiljana, otkrili smo stvari koje o Tesli ni sami nismo znali.

A jeste li vi znali da je izuzetno vodio računa kakva odela nosi birajući ona od najkvalitetnijih materijala?

– Sva odela Nikole Tesle imala su na poleđini autentičnu nalepnicu o izradi. Voleo je da nosi rukavice zato što se plašio bakterija i virusa. Vodio je računa o ishrani, jeo je dva puta dnevno i mnogo je pešačio jer je smatrao da je to važno za produktivnost. A non-stop je radio i svakog dana stvarao nešto novo. Svu energiju je usmeravao ka otkrivanju novog. Da nije bilo Tesle, ničega ne bi bilo – kaže Ivona Jevtić, direktorka Muzeja.

Analitičan do genijalnosti, detaljista i perfekcionista, nizali su se zaključci dok smo posmatrali stvari iz privatnog života Nikole

Tesle.

Čizme i šešir kakve je nosio Nikola Tesla: naučnik je obožavao šešire, a ne postoji slika na kojoj je on sa ovim detaljemFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Pogled nam je zastao na torbi od krokodilske kože i čizme na pertlanje koje su i danas moderne i kakve i mi imamo „u ormanu“.

„Tesla je bio van vremena, i sve vezano za njega je vanvremenski“, slobodno se usudite da pomislite.

Teslina torba od krokodilske kožeFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

A onda smo uz pomoć vizualizacije, metode koja je naučnika pomagala u kreiranju, lako mogli da u odelu koje je izloženo u

Muzeju, sa rukavicama od kože i satom, zamislimo Teslu.

Tesla je nosio besprekorna odelaFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Kako nam je rekla direktorka, Muzej stalno uvodi novine, pa tako postoji jedan zaposleni koji veoma liči na Teslu, a koji ponekad obuče njegovo odelo i predstavi se posetiocima. Nažalost, nismo ga sreli, ali nam se zato Tesla lično predstavio u posebnom delu Muzeja u kojem se odvija virtuelna tura, uvedena 2016. godine. Stavili smo naočare i zakoračili u virtuelnu realnost.

Uplovite u virtuelni svet Nikole TesleFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Tamo su nas dočekali putokazi – oni koji vode do podataka iz ličnog života Nikole Tesle, i drugi, koji su nas poveli na put njegovih izuma.

U Muzeju, koji je jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji i svetu, nalazi se oko 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, više od 1.500 fotografija i staklenih foto-ploča, više od 1.000 planova i crteža… Pažnju posetilaca posebno privlače „beba transformator“ od 120 hiljada volti i transformator od 500 hiljada volti, koji se koriste za bežični prenos električne energije. U momentu električnog pražnjenja velikog transforma-

tora u Muzeju je zasijala munja nalik onoj koja je 1856. godine „najavila Teslino rođenje“. Ljubitelje nauke sigurno će zanimati da onu koji proizvodi „beba transformator“ mogu i da dodirnu.

Svaki izum dokaz je koliko je naučnik doprineo razvoju elektroenergetike i mašinstva, između ostalog pronalaskom indukcionog motora i teledirigovanog broda. Zadužio je čovečanstvo izumima, u koje spadaju prenos i korišćenje naizmenične struje, bežična komunikacija, upravljanje na daljinu… Na njegovim pronalascima zasniva se savremeni elektroenergetski sistem, najznačajniji deo infrastrukture svake zemlje, a modifikacije njegovog transformatora koriste se u laboratorijama za ispitivanja u oblasti fizike, laserske tehnologije, rendgenskih zraka…

U Muzeju pored velikog možete da vidite i bebi transformatorFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

– Čvrsto verujem u zakon kompenzacije. Istinske nagrade su uvek srazmerne uloženom radu i požrtvoVanju. Ovo je jedan od razloga zbog kojih sam siguran da će se od svih mojih izuma visokonaponski predajnik pokazati najvažnijim i najdragocenijim za buduće generacije – govorio je Tesla, a mi smo te buduće generacije sreli u Muzeju.

Radoznali da saznaju ko je Tesla, mladi dolaze iz celog sveta. Kroz autorski film Branimira Jovanovića (koji se titluje na 11 jezika) upoznaju se najpre sa detaljima iz života i rada naučnika, a zatim, poput nas, pažljivo obilaze kutak kuće koja je po-

stala jedan od simbola Beograda. U razgovoru sa njima otkrili smo da su neki zadivljeni Teslom, ali i da ima onih koji ne znaju mnogo o naučniku iz Smiljana.

Posle posete Muzeju, to se sigurno promenilo.

Na izlazu iz zgrade u Krunskoj njih i sve ostale posetioce (ima ih doslovno svih uzrasta jer smo prilikom posete sreli mamu sa

bebom) čeka ih Knjiga utisaka koja najbolje ilustruje njihov susret sa Muzejem i Nikolom Teslom.

U knjizi piše: “Zdravo, Tesla, kreatoru modernog sveta. Fascinirani smo tvojim magičnim radom i pronalscima. Hvala ti”, “Nikola Tesla, čovečanstvu su potreban više nego ikada”, “Bili smo sa gostima iz Afrike i Amerike, bili su oduševljeni, puni utisaka”, “Konačno mogu da kažem da sam bila ovde”.

Utiske u najvećem broju, kako nam je direktorka otkrila, ostavljaju turisti iz Turske, Australije, Austrije, Italije.

Muzej priređuje i planira da organizuje izložbe u celom svetu:od Šangaja, Japana, Atine, Barselone, Moskve, Sankt Petersburga do Južne Amerike.

Direktorka muzeja Ivona JevtićFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

U Muzej u sve većem broju dolaze i ekskurzije iz cele Srbije, što Ivonu Jevtić posebno raduje jer deca tako dobijaju šansu da nauče nešto više o Tesli i postanu zainteresovanija za nauku. Učeći o Tesli, bolje razumeju njegove reči:

– Naša tela su slične građe i izložena su istim spoljašnjim uticajima. Rezultat toga su slične reakcije i usklađenost opštih aktivnosti na kojima se zasnivaju sva naša društvena i ostala pravila i zakoni. Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine… Naši pokreti i druge radnje služe očuvanju života i mada izgleda da smo potpuno nezavisni jedni od drugih, mi smo spojeni nevidljivim vezama…

Čuveni Plavi portret Nikole TesleFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

U Muzeju je izložena i replika jednog portreta Nikole Tesle – Plavi portet, delo mađarske aristokratkinje Vilme Ljvov Parlagi iz 1916. Naučnik je pristao da pozira prijateljici pod jednim uslovom: da na prozore stavi plava stakla, koja simuliraju severnu svetlost (svetlost na noćnom nebu, koje se obično javlja u polarnim zonama).

Značajno mesto u Muzeju zauzimaju fotogafije porodice Nikole Tesle, oca Milutina, pravoslavnog sveštenika, majke Georgine, brata Daneta i sestara Milke, Angeline i Marice, sa kojom se, kako su nam rekli u Muzeju, često dopisivao i kojoj je slao novac.

– Tesla je voleo da popije dobro vino i sa nestrpljenjem je čekao ono koje mu je slao ujak Trivun Mandić – glasi još jedan ma-

nje poznati detalj iz njegove biografije.

TESLINA IMOVINA POKLONJENA DRŽAVI

Posle smrti Nikole Tesle 1943. u hotelu Njujorker, sva njegova imovina, prethodno predata službi za čuvanje imovine stranaca, pripala je Savi Kosanoviću, sinu njegove najmlađe sestre Marice, srpskom političaru, publicisti, diplomati i članu vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu koji je boravio u Njujorku. Njegovim zalaganjem je 1951. predata Beogradu i prvo bila smeštena na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a onda 1952. u vilu Đorđa Genčića, u kojoj se danas Muzej nalazi.

Vlada FNRJ donela je 1952. godine rešenje o osnivanju Muzeja Nikole Tesle, koji je 1955. otvoren za javnost (kao prvi tehnički muzej u Jugoslaviji). Međutim, 1957. se smatra početnom godinom muzeološke delatnosti jer je tada deo postavke postala i urna sa naučnikovim posmrtnim ostacima. Od 9. oktobra 1969. Muzej je u vlasništvu grada Beograda, a 2003. je Teslinu arhivu Unesko uvrstio u registar Pamćenje sveta.

Muzej, koji je delo arhitekte Dragiše Brašovana, potrudio se da svu građu digitalizacijom i mikrofilmovanjem sačuva za generacije koje dolaze. Važan korak bilo je i objavljivanje Tesline autobiografije, poslednje izdanje iz 2006. nosi naziv Moji izumi.

Nikola Tesla, vanvremenska inspiracijaFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

VAZDA OSTAJEM SAMO SRBIN

Mnogo se polemiše o poreklu Nikole Tesle, ali evo šta je on sam o tome rekao u govoru koji je održao prilikom posete Velikoj školi u Beogradu 1892, a koji je objavljen u časopisu Branik…

Muzej sve popularnije mesto u BeograduFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

„Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred

vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više…

… Ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu, iz čije sam sredine ja ponikao…“.

U Muzeju se nalazi i urna Nikole Tesle.

Posebno mesto u muzeju za urnuFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

UTISAK NOVAKA ĐOKOVIĆA

Pored knjige utisaka posetilaca muzeja postoji i knjiga utisaka poznatih i slavnih gostiju, među kojima su Orhan Pamuk i Novak Đoković.

Novak Đoković o Nikoli TesliFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

„Bila mi je izuzetna čast posetiti dom –  kuću koja čuva, neguje i veliča svu zaostavštinu našeg i vsetskog najvećeg genija koji je svojim izumima zadužio ceo svet. Privilegija je biti Srbin i Jugosloven zbog Tesle“, napisao je Đoković.

Jelena Milenković za „Elevate“