instagram-„evine-price“-imao-je-milion-pratilaca-za-24-sata,-a-iza-svega-se-krije-jedno-od-najpotresnijih-svedocanstava-u-istoriji!

Ovaj nalog razlikuje se od svega što smo ikada imali priliku da vidimo, a priča priču o 13-godišnjoj devojčici Evi koja je pre 75 godina ubijena u nacističkom logoru Aušvic. Reč je o projektu inspirasanim dnevnikom tinejdžerke Eve Hejman, sekularne jevrejske devojčice iz Mađarske, koja je maštala o tome da postane fotoreporter i počela da piše dnevnik na svoj rođendan, 13. februara 1944. godine.

Čitava ideja promovisana je na Internetu, ali i na ogromnim bilbordima širom Izraela sa posterima koji su u jednoj rečenici saželi koncept svega: „Šta bi bilo da je devojčica u holokaustu imala Instagram“.

Cilj je bio da se preko ovog naloga i kratkih snimaka na Instagramu koje prate emotikoni, tagovi i komentari, približi istorija holokausta generaciji koja je odrasla i odrasta u doba socijalnih mreža.

Zapravo, „Evine priče“ su za nove generacije ono što je nekada za starije bio „Dnevnik Ane Frank“. Kao što je ovo kultno delo nakon objavljivanja 1947. godine podiglo svest o užasima života Jevreja u Evropi za vreme Drugog svetkog rata, tako bi danas na mlade ovaj Instagram nalog trebalo da utiče.

U intervjuu za „Njujork tajms“ Mati Kohavi, koji je dete preživelih u holokaustu, istakao je da su on i njegova ćerka pročitali desetine dnevnika koje su napisali tinejžderi za vreme holokausta pre nego što su izabrali priču Eve Hejman. On je dodao i da je neophodno pronaći nove načine svedočenja i sećanja u vremenu u kome je preživelih u holokaustu sve manje.

„Zdravo! Zovem se Eva. Dobrodošli na moju stranicu. Pratite me. Ovo je moje mesto za svakodnevne misli, simpatije, trenutke sa prijateljima. Jednog dana biću poznati fotograf. Za sada živim sa svojim bakom i dekom“, čujemo na početku promotivnog snimka.

Početak prati uobičajenu Evinu svakodnevicu, koja je obučena po modi iz 1940-ih, često se smeje i šali, i upoznaje ljude sa svojim životom. No, kasnije ovi snimci prerastaju u jeziva i potresna svedočenja o zločinima nacistima i tome kako je izgledao život Jevreja pre samo sedam decenija i sa kakvim su se strahotama suočavali.

„To sam ja, 1944. godina je, nacisti su osvojili većinu Evrope, rade užasne stvari Jevrejima, ali nas još nisu osvojili“, poručuje ona na jednom snimku. Na kasnijim pričama ona telefonom snima nacističke vojnike, ali i govori da ne razume kako je moguće da toliki broj ljudi sledi Adolfa Hitlera.

Ulogu Eve tumači britanska glumica koja govori engleski, a snimci imaju titl na hebrejskom jeziku. U stvarnom životu – Eva je deportovana u junu 1944, četiri meseca nakon svog 13. rođendana, a ubijena je iste godine u oktobru u Aušvicu. Njena majka Agnes Žolt je preživela i kasnije otkrila dnevnik i objavila ga.

Ovaj projekat je izazvao ogroman broj burnih reakcija, ali i dosta kontroverze i kritika. Kritičari tvrde da je osetljiva tema predstavljena na ovaj način odraz lošeg ukusa, te da kratki video snimci ne prenose verno istinske užase Drugog svetskog rata, kada su nacisti i njihovi saveznici sistematski ubili šest miliona Jevreja, među njima 1,5 miliona dece.

Maja Kohavi je branila ovaj projekat uz reči da je „Instagram mesto gde se događaju intezivni i moćni pokreti“, te da ima moć da prenese relevantnu istoriju u vreme kada antisemitizam raste u mnogim delovima sveta, a oni koji poriču holokaust postaju sve glasniji.

„Možda smo poslednja generacija koja se zaista seća i brine o holokaustu“, kratko je dodao njen otac Mati.