istina-o-jeleni-dokic-koja-je-sokirala-svet:-detalji-pakla-koje-je-prezivela-lede-krvi-u-zilama,-a-ova-njena-recenica-kida

Mnogo borbi je pre bitke sa kilogramima vodila Jelena (36). Svet je pratio njene okršaje sa sportskim protivnicima, a najteži je vodila sa ocem Damirom Dokićem.

Trpela je batine i pobeđivala

Kada su u pitanju teniske borbe, tu je kao svog najvećeg saveznika imala ogroman talenat – onaj zbog kojeg su je u Australiji proglasili najvećom teniskom nadom posle Ivon Gulagong (australijska teniserka je 1976. bila prva na VTA listi, prim. a).

Dokićeva se sa roditeljima i mlađim bratom iz bivše Jugoslavije u Australiju preselila kada je imala samo 11 godina. Zbog života u novoj sredini, nepovoljne finansijske situacije i šireg društveno-političkog konteksta (rasizam je bio jedan od njegovih posledica. „Vrati se tamo odakle si došla“, govorili su joj ) mogla da bude autsajder. Mogla je, ali ona nije rođena da bude u drugom planu.

Sa 15 godina je postala najbolja juniorka sveta, sa 16 pobedila čuvenu Martinu Higins, sa 17 igrala u polufinalu Vimbldona. Godinu dana kasnije devojka srpsko-hrvatskog porekla rođena u Osijeku ušla je u top 10 najboljih teniserki sveta, a kaodevetnaestogodišnjakinja došla do četvrte pozicije (bilo je to 19. avgusta 2002).

Borac na terenu Foto: Profimedia

Zvuči zasad kao fantastična sportska priča? Mislio je tako i svet. „Bravo, Jelena“, poručivali su ljubitelji belog sporta. A onda je 13. novembra 2017.sve dobilo drugačiji smisao. Ugledala je tada svetlo dana knjiga „Nesalomiva“ („Unbreakable“) koju je teniska zvezda napisala sa Džesikom Heloren kao kombinaciju autobiografije i biografije.

Nijedna njena pobeda niti poraz od tog dana nisu bili isti, a stabilnost koju je pokazivala na terenu postala je nešto više – sposobnost da se bude jači od fizičkog i psihičkog nasilja ili strah od istog.

Jelenu Dokić je otac Damir koji ju je trenirao i upravljao njenom karijerom, tukao od njene šeste godine – gotovo svaki dan.

Iza terena Jelena se borila sa HOROROMFoto: Profimedia

„Nije to samo fizički nego i mentalni bol, to me je najviše bolelo, kada imate 11 ili 12 godina I čujete tako strašne stvari, mnogo je teško”, otkrila je Jelena koju je otac pogrdnim imenima: “dro*o”, “ku*vo”…

Kada je počela da igra tenis, batine su služile kao kazna zbog loše odigranog meča. Nakon što je 1999. U polufinalu Vimbldona izgubila od Lindzi Devenport, nije mogao da joj kaže: „Biće bolje drugi put“. Morao je da kazni:

“Posle meča je moj otac mislio da sam ga osramotila i nije mi dozvolio da se vratim u hotel. Ostala sam u svlačionici tog popodneva, čak i tokom večeri, pokušavajući da zaspim na jednoj klupici… A onda su me čistačice pronašle oko 11 uveče, pozvali su nadležne i morala sam da napustim svlačionicu. Nisam novac, kreditnu karticu, ništa…

Snaga koju je pokazala bila je NEVEROVATNAFoto: Profimedia

Jelena pamti “najteže” batine. Bilo je to 2000. nakon poraza na startu turnira u Kanadi: “Onesvestila sam se, krvnički me je pretukao”, prisetila se teniserka. Kako je mogla da pobeđuje, kako je mogla uopšte da igra pod takvim okolnostima?, pitaćete se.

“Igrala sam pod strahom. Pod ogromnim pritiskom, na određeni način zbog toga sam bila bolja, ali sigurna sam da nisam ostvarila pun potencijal”, objasnila je Jelena koja je oduvek bila zaljubljena u tenis.

Jelwna na teniskom terenuFoto: Profimedia

Ta ljubav je verovatno bila njen spas. Dok je sa jedne strane trpela nasilje, na terenu je mogla da radi ono što je volela.

Ali je morala da se upita kako niko, gledajući godinama nasilničko ponašanje njenog oca na turnirama, nije pomislio: “Da li se tako ponaša i prema ćerki?”.

“Ne mislim da su svi znali, ali znam da neki ljudi jesu. Ne moram da ih imenujem, ali oni znaju ko su. Da sam na njihovom mestu, dobro bih se zapitala”.

Bolela ju je i slika očevog ponašanja u javnosti:

“Mediji su pravili šale od svega što je radio. Ali nije bilo smešno. On je bio agresivan, pijan, zastrašujući. Niko se nije pitao dokle će sve to ići, šta će još uraditi”.

To je trajalo dok nije odlučila da je dosta. Napustila je porodičan dom i nasilje je prestalo. Nije vise bilo šutiranja i udaranja kaišem, “vaspitnih metoda” oca Damira Dokića kojem su zbog napada na novinare i sudije, neretko zabranjivali da bude na trbinama (zbog pretnji ručnom granatom ambasadoru Australije u Srbiji 2009. bio je 15 meseci u zatvoru).

Damir DokićFoto: Profimedia

“Htela sam da se ubijem”

Napuštanje doma usledilo je nakon javne svađe Jelene i Damira na turniru u nemačkom gradu Filderštatu 2002. I ta svađa se sada može okarakterisati kao njen vapaj u pomoć.

A pomoć joj je i te kako bilapotrebna.

“Ljudi misle da se osećate dobro kada jednom pobegnete od nasilja, ali nije tako. Mnogo je teško. Borila sam se sa teškom depresijom i umalo nisam izvršila samoubistvo. Izgubila sam veru u sebe i samopouzdanje”.

Kako je izgledao taj najteži moment? Jelena je i to otkrila:

“Imala sam sreću da sam preživela. Samo što nisam skočila. Bio je to delić sekunde”.

Sekunda spasa i godine nasilja… I vreme da svetu kaže sve.

“Oduvek sam razmišljala: “Jednog dana ću pisati o ovome, jednog dana ću napisati priču o svemu što se dešavalo”.

Zbog viška kilograma nije izlazila iz kuće

Nesalomiva. Da li je naslov knjige mogao da bude bolji, adekvatniji? Nije, mada on krije pozadinu:

“Znam da se knjiga zove “Nesalomiva”, ali na kraju on (otac, prim. a) me je umalo uništio. Bila sam slomljena. A sve što sam želela bila je lepa reč od bilo koga”.

Nije bilo lepih reči u najtežim mometima, ali je bujica njih usledila nakon objavljivanja knjige. Istaknuta teniska imena Australije pđodrzala su Jelenu, kao uostalom i ceo svet.

Mesecima unazad aplaudira joj se zbog još jedne pobede – nad kilogramima.

Višak kilograma javio se nakon što se privremeno penzionisala 2014 – 16 godina od početka karijere i osam godina nakon prvog povlačenja.

“Otišla sam u penziju, a da nisam znala čime ću se baviti. Nisam bila spremna”, rekla je.

Jedan od razloga gojaznosti bio je problem sa štitnom žlezdom zbog čega je od 60 kilograma na visini od 175 centimetara došla do duple kilaže. Koliko joj je bilo teško, pokazuje to da jedno vreme nije izlazila iz kuće. Sve do momenta dok drugi put nije rekla DOSTA.

Obratila se za pomoć stručnjaku Dženi Krejg.

“Nisam mogla da trčim, igram tenis, skačem. U početku sam mogla samo da hodam. Trebalo je da prođe dosta vremena dok nisam izgubila 15 kilograma i tek sam tada mogla da lagano potrčim”.

Toliko je sportskih protivnika imala na terenu, u ovoj borbi borila se sa sobom. I pobedila je. Gem, set, meč!

Vratila se na nekadašnju kilažu, a kako vreme odmiče, sve bolje iI bolje izgleda. Misle to i njeni pratioci na Instagramu kojih je više od 26 hiljada. Ponovo je Jelena Dokić rešila da kaže sve. Neko bi sakrio slike na kojima ima 120 kilograma, ali ih je ona pokazala. Otkrila je sve faze transformacije kako bi pomogla drugima, prevnstveno ženama.

A borba sa kilogramima je bila više od mršavljenja baš kao što je knjiga “Nesalomiva” više od priče o nasilnom ocu sa kojim danas ne razgovara.

U pitanju je bilo “uspostavljanje ravnoteže u životu”. Taj balans Jelena ima zahvaljujući partneru Tinu Bikiću sa kojim je duže od 15 godina.

U priči o njoj ona je ona važna konstanta koja ju je spasla kada je poželela da se ubije i koja je bila uz nju dok se borila sa kilogramima. Nema velikih pobeda bez ljubavi pa bilo to ona prema tenisu ili prema muškarcu koji vas podržava.

I šta je sledeće?

Jelena živi na relaciji Australija – Hrvatska odakle je njena majka Ljiljana, radi kao stručni konsultant na televiziji i planira venčanje sa Bikićem sa kojim bi želela da ima decu.

Kakvi divni planovi!

Ali moramo da zbog nje zastanemo na minut i pitamo se šta bi se desilo da nije bilo nasilja?

“Da li sam mogla da osvojim grend slem, budem prva? Možda. Ali je moja karijera mogla da traje mnogo duže i mogla sam da konstantno budem u top 10, top pet teniserki”, odgovorila je Jelena umesto nas.

I samo pogledajte kako sada izgleda.

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.