iz-mog-ugla-evropo-sram-te-bilo-sto-nas-neces-u-tu-uniju

U kategoriji Blace, Doljevac, Komentar, Kuršumlija, Merošina, Poslednje Vesti, Prokuplje, Žitorađa. Autor Slavoljub Vuković 18 mar 2019 PROKUPLJE- Da automobil više ne spada u potrebu, već u statusni simbol, odavno smo se pomirili. Ali, da će se taj statusni simbol pretvoriti kod mladih u nešto što je sramota ne imati, u to nismo verovali. Danas mladi u kafićima uglavnom imaju dve aktuelne teme. Performanse njihovih mobilnih telefona i automobila. Sad već polako dolazi i do blage diskriminacije onih koji nemaju za kućnog ljubimca četvorotočkaša. Nenametljivo i suptilno, oni su samim tim isključeni iz “polemike”, pa se osećaju suvišnim u svom društvu, narodski rečeno “ko šugav zajac” ! Ako prođete kraj poligona privatnih auto škola, na obuci ćete videti uglavnom decu, koja će sutra bezglavo juriti ulicama grada, ne poštujući nikakva pravila saobraćaja, i ići 200 metara kolima, od kuće do kafića (naravno, ne svi). Sada je svaki trotoar na kojem su, i dok nije bilo toliko auta, jedva mogla da se mimoiđu dva pešaka, načičkan automobilima, bez obzira na vidljive znakove zabrane parkiranja. Ovo je generalni sindrom, ne samo u Prokuplju, već i Kuršumliji, malim planinskim mestima, kaja spadaju među najsiromašnije opštine u Srbiji, a imaju najveći broj automobila po glavi stanovnika. Izvesna životna zrelost, kada se vozački polagao sa 30 i više godina, kao i strogi kriterijumi nekadašnjeg “Crvenog signala” i AMS, uz znatno manji broj vozila na drumovima, garantovali su u to vreme i određenu sigurnost u saobraćaju. Na kraju krajeva, nije se ni mogao polagati vozački pre, jer se nekad auto mogao kupiti na kredit posle najmanje decenije ili više rada u firmi, pa su ga mnogi mogli sebi priuštiti i polagati vozački ispit tek u četrdesetoj, a neki – nikad. Odakle tek stasalim junošama i tinerdžerkama luksuzni automobili i džipovi, u koje će sesti čim postanu punoletni i bez dana radnog staža, pitanje je za sociologe, njihova patnja za “ljutim mašinama”, koje mogu da razviju velike brzine, a voze se po gradu prepunom rupa pitanje za psihologe, a parkiranje gde ko stigne, za saobraćajnu policiju i pauk servis koji nema pauka. Pri svemu tome ekološka svest kod mladih je ravna nuli, bez obzira na to što imamo razna udruženja i nevladine organizacije, koje se bave nekakvim “projektima” u hladovini kancelarija, dok priroda vrišti od kontaminiranosti. Uostalom, dovoljno je da izađete na ulice Prokuplja i sve će vam postati jasno. Posle slaloma koji izvedete između parkiranih automobila, onih koji se tek uparkiravaju, onih koji jure kolovozom, najmanja šteta po vas biće ako ugazite u gomilu bačenog đubreta, ili umažete obuću fekalijama ljudskog ili kučećeg porekla. EVROPO, eve nas ! I sram te bilo što nas ne pušćaš u tu tvoju uniju !!! Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=463202 18 mar 2019. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0. Vi možete ostaviti vaš komentar