jelena-40-iz-zajecara-sama-je-odgajlia-sina-vukasina-18-8220ko-nije-hodao-u-nasim-cipelama-ne-zeli-da-shvati-ali-samohrane-majke-ovako-zive8221

“Fakultet sam napustila 2001. jer sam tada rodila svoju najveću sreću, sina Vukašina. Rođen je iz one prve, prave, velike ljubavi. Jako sam volela i želela da sinu pružim porodicu, pa sam suprugu prelazila preko mnogih stvari, čak i preko prevara”, započinje Jelena Dromljak (40) iz Zaječara.

Suprug je nju i dete napustio kada je Vukašin imao samo devet meseci.

“Dve godine ga nije viđao niti slao bilo šta za njega…. Ponovo sam mu oprostila, prešla preko sve i nastavili smo. Nažalost, to je bio početak prevara, laži, manipulacija, bilo je i fizičkog maltretiranja. A onda smo se pre devet godina zbog njegovog novog posla preselili u Novi Sad. Ja sam u to vreme imala dobar posao menadžera, i evo već devet godina sam domaćica”, nastavlja.

Jelena dodaje da su se za sve to vreme otac i sin “manje-više slagali”.

“Stalno je pričao kako je on imao teško detinjstvo i nije pokušavao da ga razume”.

Kulminacija je, kaže, nastala 2017. Saznali su i ona i sin da njen suprug ima vanbračnu aferu.

“Ćutali smo, trpeli i skupljali dokaze. A onda smo presekli, sin i ja smo napustili stan u januaru 2018. Ostali smo bez para, ja bez samopouzdanja, posla…. Samo ponor bez izlaza. Zvanično smo se razveli prošlog juna, a za to vreme imao je običaj da nam daje 5000 dinara za 10 dana”, ističe Jelena.

Prema njenim rečima, njen bivši suprug je često sinu govorio da je ona kriva za sve.

“Alimentaciju koju je sam predložio nije davao. Od septembra smo prekinuli kontakt u svakom smislu”, ističe Jelena koja je u međuvremenu protiv bivšeg muža podnela krivičnu prijavu zbog prodaje automobila na njeno ime, a od koje nije dobila ni dinara.

“Najveći problem samohranih majki jesu upravo sud, tužilaštvo i dužina trajanja postupka. Nikoga ne zanima šta ćemo jesti do kraja postupka, kako platiti kiriju i račune”.

Najteže će joj, kako dodaje, biti kada će se u maju ove godine na sudu sastati njen sin koji za mesec i po dana postaje punoletan i njegov otac i to jedan protiv drugog.

“Vukašin je odličan učenik Gimnazije, pomaže na sve načine, koliko može. Plačem svake noći, ne znam kako ću mu proslaviti rođendan, izbegava izlaske jer zna da nemamo. Bukvalno je preko noči izgubio detinjstvo”.

Jelena je bezupešno pokušavala da pronađe posao. Na kraju je uspela da se zaposli kao fakturista u jednoj firmi. Najveći problem je što će prvu platu dobiti tek krajem maja.

“Najveću pomoć dobijamo od mog oca koji prima invalidsku penziju od 30.000 dinara. Ne znam od čega sebi plaća lekove, jer je i kredit podigao kako bismo sin i ja platili kiriju šest meseci unapred”.

Pomaže drugim samohranim majkama

Jelena je na Instagramu pokrenula stranicu “Samohrane majke” na kojoj žene u istoj ili sličnoj situaciji iznose svoje probleme.

“Otvorila sa stranicu da bi ljudi čuli za muke žena sa margine. Uglavnom one žele da ostanu anonimne zbog straha od bivšeg, okoline. Mi nismo organizacija, udruženje već skup skrhanih žena. Ne samo iz Srbije, već i iz Hrvatske, Bosne.. Povezujem ih kada žele jedna drugoj da pomognu. Interesantno je da oni koji pomažu, ćute tome, a i mi se međusobno pomažemo- u odeći, obući…”.

Priča većini majki je po nečemu slična.

“Najčešće očevi nemaju kontakt sa decom niti učestvuju u njihovom odgajanju, što se protivi Konvenciji o pravima dece. Razveli su se od žene, pa samim tim i od dece. Gledaju na svaki način da zagorčaju život i okrive već dovoljno povređene i bez identiteta majke. Mnoge od njih su apsolutno bez ikakve podrške. Njihove priče uglavnom gledam da objavim da bi ljudi čuli za njih. Nažalost, uglavnom nas osuđuju “kako se vadimo na to što smo samohrane”. Ko nije hodao našim cipelama, i ne trudi se da nas shvati”.

Ističe da bi samohranim majkama mnogo značio osnivanje Alimentacionog fonda koji je bio u najavi, jer veliki broj samohranih majki uprkos sudskoj odluci ne dobija alimentaciju.

Jelenina želja a i cilj je da sudski procesi kraće traju, ali i da svaka žena ima mogućnost “da dete približi ocu”.

“Volela bih da nas ne gledaju kao građane trećeg reda, da ne iskorišćavaju našu nemoć, da se biroaktija umanji…”.

Mnogo želja ili je bolje reći potreba, a sve da bi prvenstvo deci bilo bolje. To ćete čuti od svake samohrane majke.