kada-se-kamere-ugase-kapetan-kasanin-staje-na-celo-prave-male-vojske:-nas-sestoro,-sami-u-beogradu-i-sve-stizemo

Supertata Nebojša Milovanović, rođen u Valjevu, a sa stalnom adresom u Beogradu, i njegova supruga arhitekta Tijana Milovanović ozbiljno prkose statistici jer, nažalost, nije čest slučaj da parovi u Srbiji imaju četvoro dece.

“Osećaj da, na očiglednom primeru, niste sebi centar sveta, sigurno vas rasterećuje i menja. To je samo jedna od stvari koja menja čoveka kada postane roditelj… Promena počinje od rođenja deteta i postaje dinamički proces sa oscilacijama, ali svakako ispunjava i čini čoveka boljim”, objašnjava glumac na koji način ga je očinstvo promenilo.

A sve je počelo od Vere. Nebojša ne zaboravlja trenutak kada je prvi put postao tata i opisuje ga sledećim rečima.

“Velika, nejasna sreća, osećaj deljenja i radosti bliskih ljudi”.

Kaže da je sa ostalom decom bilo drugačije.

“Posle se ta sreća kristališe, biva jasnija. Tada je zaista velika radost kada su majka i beba dobro”, dodaje.

Porodica Milovanović je brzo rasla. Dve godine nakon Verinog rođenja rodio se Stojan, stigla je zatim mala Nada (3), a onda je pre godinu dana rođen Andrija, sa privilegijom (zasad) najmlađeg deteta.

Vest da je dobio sina Nebojšu je dočekala dok je u Ljubljani igrao predstavu “Kralj Betajnove”.

Krajnje simbolično postao je tog dana “tata kralj”. Tu titulu poznati Valjevčanin svakako zaslužuje.

Posle prvog deteta je i lakše i teže

Tako je u porodici Milovanović jedno dete sustizalo drugo. Razlike u godinama među decom nisu velike, pa se može reći da istovremeno odrastaju.

U ponekim pričama o drugim velikim porodicama naći ćete rečenicu da je posle prvog deteta sve lakše. Da li je tako i u Nebojšinom slučaju?

“I teže je, a i lakše. Teže zbog uklapanja karaktera, potreba, organizacije. A lakše je zbog iskustva jer je dosta manja situacija koje vam se kao nove čine traumatičnim i teško podnošljivim. Iskustvo radi za roditelje”, otkriva Nebojša koji ne samo da ima iskustvo četvorostrukog oca već i zna kako je to vaspitavati sinove, a kako ćerke.

“Koliko se oni razlikuju kao posebna i jedinstvena bića, toliko se i razlikuje vaspitanje i pristup svakom ponaosob…. Razlikuju se devojčice i dečaci umnogome pa samim tim i zahtevaju drugačiji pristup”, objašnjava.

Ipak, ima stvari koje se ne razlikuju bilo da ste tata dečaka ili devojčice.

“Najteže je što ne znate kako će se uspostaviti svesna veza između roditelja i dece. Meni je to

delovalo kao nepoznata stvar…. Najteže je savladati sebe i svoje impulse u situacijama kad je neophodno strpljenje i smirenje- kako bi se reagovalo hladne glave i slušao tihi glas roditeljske mudrosti”.

Tata i mama moraju da budu jedno

Šarmantnom Jovanu Slobenoviću iz “Lajanja na zvezde” važno je da u vaspitanju bude autoritet, a nabitniji mu je taj “unutrašnji glas roditeljske mudrosti”, sličan glasu njegovih roditelja.

Tijana i Nebojša sa decomFoto: Goran Srdanov / RAS Srbija

“Mnogo više razumem i poštujem svoje roditelje otkada sam postao otac”, ističe Nebojša kojem je u “izazovima roditeljstva” verni saputnik supruga Tijana.

“Ne treba računati, matematički, procentualno ili bilo kako ko koliko kome pomaže i učestvuje u podizanju dece. Tu dvoje moraju da budu jedno ako žele da stvari funkcionišu”, napominje.

Tata četvoro dece u Srbiji

Pokazuje tako dramski umetnik da zamisao “imati više dece u Srbiji “uopšte nije neostvariva.

“Tu smo gde smo. Ne znam kako je u drugim zemljama. Moje iskustvo je usmereno na decu, i verujem da bi tako bilo i u drugim sredinama”, poručuje.

Na pitanje da li će Vera, Nada, Stojan i Andrija dobiti brata ili sestru, odgovara:

“Naša želja je bila da imamo veliku porodicu, ali čovek mora da bude skroman i svestan da nije sve do njega – da bi se stvari i desile po njegovoj dubokoj i istinskoj želji”.

Nemamo baka i deka servis

Zanimljivo je, a i važno da Nebojša i njegova supruga, poreklom iz Bačke Palanke, nemaju pomoć baka i deka. Ni njegovi ni njeni roditelji ne žive u Beogradu. Ali vredni mama i tata, koje je spojila „kafa kod venčanih kumova Bojana i Jovane“, postižu sve. „Po prirodi smo energični, nismo razmaženi i imamo potrebu da radimo. Nebojša učestvuje u svakom kućnom poslu i ništa mu nije teško. Naravno, prepoznamo oboje trenutke kada on želi da radi više i kad treba da se osami da bi spremao novu ulogu. Ključno je da te razume i podrži onaj s kime sve deliš. Najvažnije je biti zajedno i u dobru i u zlu“, Tijana otkriva tajne njihovog porodičnog sklada, a Nebojša se slaže:

„Ključ je u razumevanju ili nekom zajedničkom uživanju u životnim stvarima, uprkos teškoćama.“

Zatim je poručio: „Nikada se ne treba dvoumiti oko toga šta je na prvom mestu – posao ili porodica. Porodica je uvek iznad svega.“

Svaki dan nova avantura

Kada ste tata četvoro mališana, onda vam je svaki minut ispunjen.

Tata Nebojša sa najmlađim detetom AndrijomFoto: Goran Srdanov / RAS Srbija

„Budimo se ili nas bude u slično vreme, spremamo se i odlazimo u vrtić i predškolsko. Slede jutarnja šetnja s Andrijom, koji još ne ide u vrtić, i sve obaveze oko njega. Posle podne se igramo u parku, vozimo bicikl, trotinet. Tu su i sekcije ako ih ima, pa večernje aktivnosti. Sa još mnogo detaljnijih radnji i podradnji“, opisuje jedan dan s decom Nebojša.

Od pelena do uspavljivanja

Kada se rodilo četvrto dete, pelene i cucle su u Nebojšinoj porodici ponovo postale aktuelne. On sa zadovoljstvom pomaže supruzi oko malog Andrije.

„Sve što se inače radi u vezi s bebom, kada sam kod kuće, radim i ja, osim stvari koje može samo mama. Za sve ostalo tu smo zajedno“, poručuje.