koja-iz-„discipline-kicme“-imao-mozdani-udar:-sve-sto-treba-da-znate-o-infarktu-mozga-i-zasto-je-kljucna-brza-reakcija

O moždanom udaru se mnogo piše i govoti, a evo o kakvom bolestu je zapravo reč.

Stopa obolelih raste, svuda pa i u našoj zemlji gde se smatra vodećim uzrokom smrti žena, a drugim uzročnikom smrti muškaraca.

Među faktorima rizika koji dovode do infarkta mozga jesu pol (bolest češće pogađa muškarce, ali jestopa smrtnosti veća kod žena), starost pa među pacijentima prednjače starije osobe (iako moždani udar sve češće pogađa i mlađu populaciju, pa ovaj faktor postaje sve manje bitan). Pojedina istraživanja kažu da utiču i rasa i etnička pripadnost, pa se udar u većem broju javlja kod pripadnika crne rase.

Na listi su i nasledni faktori, ali i faktori sredine, odnosno stil života.

A među uzročnicima su: povišen krvni pritisak koji tri puta povećava rizik za nastanak moždanog udara, šećerna bolest, cigarete, poremećaj masti u krvi, srčana oboljenja, gojaznost, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, prekomerna upotreba alkohola, metaboličke bolesti, terapija hormonima i upotreba oralnih kontraceptiva.

Simptomi koji najavljuju moždani udar su iznenadna slabost, oduzetost i/ ili utrnulost jedne polovine tela, iznenadna konfuznost, uz govorne smetnje, otežano izgovaranje i/ili razumevanje tuđeg govora, iznenadne smetnje vida na jednom ili oba oka, iznenadne teškoće u hodu, vrtoglavica, gubitak ravnoteže, koordinacije, nagla glavobolja, nez jasnog uzroka, najčešće praćena i mučninom.

Stručnjaci predlažu da brz FAST test koji se sastoji iz nekoliko pitanja, a koji može da ukaže na moždani udar: da li vam se lice iskrivilo?, da li osećate slabost u rukama?, da li imate smetnje sa govorom? .

Ukoliko osećate ove simptome, morate se odmah javiti lekaru – čak i nakon što se simptomi umire, jer oni mogu da budu najava još težeg moždanog udara.

Od brzine reagovanja zavisi stopa preživelosti i uspešnost lečenja, odnosno nivo posledica.

Kada se pacijent javi na vreme, može mu se pomoći hemijski, lekom se može razbiti tromb ili se mehanički ukloniti kako bi se uspostavila cirkulacija krvi.

Izuzetno je važno da se u bolnicu dođe u roku od četiri i po sata od javljanja simptoma (kod mehaničkog uklanjanja u roku od šest sati).

Minuti su važni kod moždanog udara, kako je pokazala i studija američkog Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje. Navodimo njene rezultate: pacijenti koji prime trombolitičku terapiju tri sata od prvih simptoma, imaju 30 odsto veću šansu da im moždani udar u roku od tri meseca “ostavi” manja oštećenja ili da se čak potpuno oporave.

Posle moždanog udara, zavisno od težine posledica, sledi rehablitacija kojom se vraća funcija oduzetih ekstremiteta, ali se leče i sekundarne posledice poput venske tromboze i urinarnih infekcija koje nastaju zbog dugog ležanja.

Za kraj treba pomenuti i listu komplikacija koje donosi udara.

Stručnjaci u rane komplikacije ubrajamo poremećaje funkcije mokraćne bešike (nemogućnost spontanog mokrenja ili zadržavanja mokraće), urinarne infekcije i zapaljenja pluća, tromboze dubokih vena i plućne embolije, poremećaji srčanog ritma, epileptički napadi, psihomotorni nemir, promene na koži, a u kasne psihijatrijske komplikacije (emocionalna nestabilnost, depresija, psihoza, anksioznost, ravnodušnost), demencija, epilepsija, spasticitet, odnosno povišeni tonus mišića, osteoporoza i seksualna disfunkcija.