koza-vas-svrbi,-zadebljala-je,-peruta-se?-reagujte-na-vreme,-a-dermatolog-savetuje-kako

– Prema novim klasifikacijama, razlikuju se dva oblika bolesti: alergijski, kod koga su povišene vrednosti ukupnih i specifičnih IgE antitela u krvi i/ili pozitivan prick test na alergene iz hrane i vazduha i nealergijski, kod koga je IgE normalan i prick test negativan. Danas se smatra da kod velikog broja dece sa nealergijskim AD postoji mogućnost prelaska u alergijski oblik bolesti, na niz alergena koje udišemo ili unosimo hranom, a nakon podstaknute povišene oseljivosti preko oštećene kožne barijere – objašnjava doc. dr Jelena Stojković Filipović, specijalista dermatovenerologije Klinike za dermatovenerologiju pri Kliničkom centru Srbije.

doc. dr Jelena Stojković Filipović, specijalista dermatovenerologije Klinike za dermatovenerologiju pri Kliničkom centru SrbijeFoto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

AD se javlja u detinjstvu, ređe i u odraslom dobu. Izgled i lokalizacija kožnih promena zavisi od životne dobi, trajanja bolesti, delovanja predisponirajućih faktora i prisutnih komplikacija.

– Tok bolesti je hroničan, s periodima poboljšanja ili čak potpunog odsustva simptoma, i periodima pogoršanja različitog stepena. Glavni simptom je svrab koji, usled češanja, za posledicu ima zadebljanje kože koja postaje mrka, svetlucava, perutave i ispucale površine sa izraženim naborima i brojne male ranice, koje predstavljaju ulazno mesto za bakterije i površnu infekciju – upozorava doktorka.

Kod male dece promene se nalaze na obrazima, čelu, bradi, vratu, ali mogu biti zahvaćeni i trup, spoljašnje strane ruku i nogu, šake.

Kod male dece promene se nalaze na obrazima, čelu, bradi, vratu, ali mogu biti zahvaćeni i trup, spoljašnje strane ruku i nogu, šakeFoto: Shutterstock

– Promene se mogu manifestovati samo crvenilom na obrazima i vratu. Kasnije tokom detinjstva ili u odraslom dobu promene su češće u pregibima gde se jasno vide znaci zapaljenja i posledice češanja. Ipak, i kod odraslih kao i kod dece, u težim formama bolesti promenama može biti zahvaćena čitava koža.

Lečenje AD zavisi od težine kliničke slike, a pre započinjanja terapije neophodna je edukacija pacijenta i roditelja o prirodi bolesti i njenim karakteristikama, kao i higijenskim režimu koji podrazumeva izbegavanje alergena i brojnih iritanasa koji provociraju pojavu simptoma.

– Osnova terapije je redovno korišćenje sredstava za negu kože u obliku krema, masti ili losiona. Njih treba svakodnevno nanositi na kožu i to nakon kupanja uljanim kupkama i laganog brisanja peškirom.

Kod lakših oblika bolesti pored pomenutog, u lokalnoj terapiji se koriste i kortikosteroidni preparati i kalcineurinski inhibitori kao imunomodulatorni lekovi. Srednje teški oblici bolesti, pored lokalnog tretmana zahtevaju i fototerapiju – terapiju UV zracima.

– Kod teških formi bolesti lokalni tretman nije dovoljan i neophodna je istovremena primena sistemske terapije pod nadzorom dermatologa. Lekovi koji se koriste imaju imunomodulatorni (ciklosporin) ili imunosupresivni efekat (metotreksat, azatioprin, mikofenolmofetil). Neretko, ovi pacijenti zahtevaju i kratkotrajno bolničko lečenje – ističe doktorka Stojković Filipović.