kupila-sam-klopu-u-jednoj-poznatoj-pekari-u-beogradu-i-onda-sam-prosla-pakao!-a-evo-sta-se-njima-desilo

U libar svojih malera nedavno sam ubeležila još jedan i osetila kako je to kad ti jedna poznata beogradska pekara napravi sedmodnevni plan aktivnosti po svom. A da sve bude šarmantnije, umešao se i uvek vrcav parking-servis.

Dan prvi

Sat-dva pred kraj radnog vremena napadne me neopisiva glad poznata i kao PMS, pa u obližnjoj pekari uzmem obrok-salatu, makarone s pesto sosom. Sećam se, bilo je i jaja u tragovima i crnih maslina. Zanemarim što je malo čudnovato mirisala. Narednih par sati sve okej, predveče planiram s jačom polovinom da odgledamo neki film.

Ali salata je odlučila drugačije. Osetim opasnu mučninu praćenu snažnim oštrim bolom u želucu, a nedugo potom i povraćanje. I žurka je počela, na svakih petnaestak minuta snažno sam grlila WC šolju. U neko zlo doba krajičkom svesti čujem da se na TV-u priča o nekoj svadbi, a jača polovina onako za sebe „ženiću i ja ovu ako pretekne“. Utom mi donosi stolicu u kupatilo, da makar ne čučim. Kaže, do ujutru će da prođe.

Ko mi je kriv kad sam bila mnogo gladnaFoto: Profimedia

Dan drugi

Nije prošlo. Eto nas u hitnoj. Ne ličim ni na šta, čekam, poluonesvešćena od 14-satnog druženja s WC šoljom. Konačno me pregledaju i daju terapiju. U međuvremenu se u njihovom toaletu rešim nečega što je izgledalo kao uzročnik trovanja. Progledao želudac, progledala ja.

Krene sve nabolje, jača polovina ode svojim putem, uspem da pojedem pola tanjira narodnog leka poznatog i kao supa iz kesice i spakujem se u krevet. Kad ono, sve ispočetka. Podružim se opet s WC šoljom, bogami, skoro celu noć.

Dan treći

Više nije zanimljivo. Ni čašu mlake vode ne mogu da popijem a da je odmah ne ispovraćam, isto je i sa koricom hleba, plazmom… Emocije prema WC šolji su mi pomešane.

WC šolju više ne gledam istim očimaFoto: Profimedia

Dan četvrti

U međuvremenu sam verovatno u pomoć pozvala roditelje, jer oco se pojavljuje na vratima, došao da vodi mladunče u rodni grad. Odem nekako do auta. Auta nema.

Dešava se i najboljima, loše sam parkirala par dana pre toga i pauk je učinio svoje. Nemam snage ni da plačem. Utom vidim da sam baš zaglibila kad ni oco ne drobi zbog maestralnog parkiranja.

Pola sata kasnije posle mučnog teleportovanja do parking-servisa, prilično olakšanog novčanika, eto me na zadnjem sedištu na putu do kuće.

Tamo mami rođendan. Gosti već opozvani, došli najuporniji, ujak i baba. Ona kaže „kakvo sam samo meso špikovala, a ti ne možeš ništa da jedeš, greota“. O, bože. A tek što sam se odvojila od WC šolje.

Mama uzdiše ceo dan, ali i nabraja šta bi mi možda od hrane prijalo. Poslednje atome snage trošim da joj kažem da mi je od nutkanja gore.

Dan peti

Infuzija koja je stigla juče izgleda učinila svoje, uspela da odspavam tri sata. Jača polovina me sat vremena na pet minuta opominje da srkućem tu infuziju. Kaže, izgledam bolje. Kakva li sam bila…

Setim se koliko sam se smejala onome o muškarcu s temperaturom 37,3 koji pita dragu hoće li se preudati kad ga više ne bude. Više mi nije toliko smešno.

Moć govora mi se vratila.

Dan šesti

Hrana mi je oduvek omiljeno jelo. Sad se pitam zašto ljudi uopšte jedu. Jednostavno samo mogu da piju infuziju. Bol i povraćanje prestaju, zahvaljujem se svim svecima iz dubine napaćenog bića. Mučnina i dalje tu, kao da se ne valja drugačije.

Dan sedmi

Kako je svanulo, vidim da je i meni svanulo. Bogobojažljivo ustajem iz kreveta. Ponese me potom euforija, pa tako vragolasta uzmem malo supe iz kesice. I počnem da se vraćam među žive. Uveče čak obrnem krug oko zgrade, nogu pred nogu, moji me isprate kao da idem u inostranstvo.

I utom ova mala avantura dođe svome kraju, bez ozbiljnijih posledica, ako ne računamo duševni bol. Samo baba i dalje ponekad zašmrca jer sva odeća igra oko mene. Sad će ona da nakuva, da se dete povrati.

Jačoj polovini se smeši brk što je sve gotovo, kaže sad konačno možemo za vikend na ćevape u Sarajevo kao što smo planirali.

Hm, samo bi jeo.

P. S. Pitala me prijateljica zašto nisam tužila pekaru. Ne znam zašto, ali eto nisam. Samo ih mrko pogledam kad god prođem pored.

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.