ljiljana-je-pre-5-godina-iz-beograda-otisla-da-zivi-u-nigeriju-a-kad-je-vide-na-ulici-svi-joj-dovikuju-8222onjocja8220-sokiracete-se-kada-cujete-sta-to-znaci

Upravo se na taj potez odlučila Ljiljana Kostić kada se pre više od pet godina prijavila za posao u Nigeriji, koji je ubrzo i dobila. Samo mesec dana kasnije nakon konkursa obrela se na afričkom tlu, a njen život preokrenuo se naglavačke.

„Pomislila sam da će biti uzbudljivo da probam bar na kratko život u Africi. Počela sam na asistentskoj poziciji u jednoj velikoj firmi, a tokom godina napredovala sam do pozicije generalnog menadžera na kojoj sam i dan danas. Plan mi je bio da ostanem kratko, ali sam se brzo zaljubila u Nigeriju i svoj posao i evo – ovo mi je već šesta godina ovde“, započinje Ljiljana svoju neobičnu priču, a pokušala je da nam dočara i koliko je raznolik i drugačiji život u ovoj afričkoj zemlji.

„U Nigeriji živi 180 miliona ljudi, 300 različitih plemena, svuda oko vas su različite religije i različiti mentaliteti. Jedan procenat ljudi izvozi naftu i oni su milijarderi, dok ostatak nacije ima prosečnu platu od pedesetak evra i žive u tužnim uslovima, a srednja klasa je toliko mala da je gotovo nepostojeća. Samim tim je kontrast ogroman – postoje krajevi grada u kojem su vile nalik na dvorac, i to odmah pored kraja grada u kom su kućice od slame i drveta. Korupcija je ovde neverovatna – sve može da se sredi brzo, ali to sve ima svoju cenu. Tu su i dobre strane – Nigerijci su topao, veseo narod, vole da piju, jedu, zabavljaju se, a u stanju su da po ceo dan igraju, pevaju i mole se Bogu“.

Ljiljana je potvrdila i koliko je klasni sistem u ovoj državi izražen, te da su beli ljudi tamo praktično viša klasa, a da se Nigerijci uvek obraduju kada vide belog čoveka.

„Zanimljive su reakcije dečice kada me ugledaju – neki me se čak i upalše, ali uglavnom žele da mi pipnu lice ili me zagrle. Generalno nisam imala loših iskustva, svi su veoma ljubazni, jedino ume da bude neprijatno kada svi gledaju u mene ili se ne ustručavaju da viču za mnom „Onjocja“ (bela žena)“, priča nam naša sagovornica i ističe da su umeli da je začude isuviše direktni pozdravi i pitanja Nigerijaca pri prvom susretu, koja su za njih pak sasvim normalna.

Ova Beograđanka kaže da joj najteže pada njihov doživljaj vremena, i da se još uvek trudi da se navikne na to.

„Svi stalno kasne i to je za njih normalno. Nekad će mi neki partner ili direktor neke agencije sa kojom sarađujem zakazati sastanak u 14h, a on će se pojaviti dva sata kasnije, i čak se neće ni izviniti. Isti slučaj je i sa proslavama i različitim okupljanjima – ako počinje u 15h, zna se – svi dolaze tek posle 17h. Ljudi stalno kasne i po dva, tri sata na posao“, akcentuje Ljiljana, i dodaje još jednu iznenađujući činjenicu vezano za nigerijsku kulturu.

„U Nigeriji možeš da imaš koliko hoćeš žena, tamo je poligamija normalna, i to ne nema veze sa religijom. Muškom delu populacije je to dozvoljeno, i većina žena zna jedna za drugu, i to je sasvim u redu, a neretko sve žive u istoj kući. Imati veliki broj dece je vrlo bitno za Nigerijce oba pola, i to je počelo još od davnina kada se većina ljudi bavila zemljoradnjom. Veliki broj dece je predstavljao simbol bogatstva, jer su deca bila potrebna da pomognu oko zemlje. Dakle, više dece – to znači da imaš mnogo zemlje, što dalje znači da si bogat. I danas je kod bogatih mnogo dece simbol statusa, dok je kod siromašnih nešto kao znak muškosti ili plodnosti, a u nekim slučajevima, neobrazovanja. Većina žena ima minimum četvoro dece, a muškarci i po desetak sa različitim ženama“, naglašava nam Kostićeva i prepričava anegdotu koja joj se trajno urezala u pamćenje.

„Sećam se kada je jedan Nigerijac potpuno normalnim tonom pričao kako je dobio dvadeset i sedmo dete, te kako je baš pre neku noć sazvao sastanak sa svim svojim ženama i rekao im: „Nema više dece dok se ne popravi ekonomsko stanje!“ Dodao je i kako su se pobunile, ali „eto, takva je situacija u državi“. A ovo, verujte, u Nigeriji zaista nije ništa čudno“, prisetila.

Ljiljana naglašava da je život u Nigeriji nevrovatno i magično iskustvo, a detalje svoje svakodnevice deli i na blogu koji redovno uređuje, a planira i da o svemu napiše knjigu. Kaže da joj najviše nedostaje da šeta beogradskim ulicama, ali i naša kuhinja – jer nigerijska ume da bude ne tako prijatna.

„Nigerijci vole ljutu i jako začinjenu hranu, ali često dodaju biljke i povrće koje ne raste kod nas, a koje se zbog čudnog mirisa nekad i ne usudim da probam. Lično najviše volim da jedem bokvicu, nešto vrlo slično banani, samo ne toliko slatko, koju oni prze u ulju. Najpopularnije jelo kod svih Nigerijaca, bez obzira na pleme, kraj i religiju je definitivno nigerijski gulaš koji jedu sa pirinčem“, otkriva ova mlada dama, a za kraj nam je i dala recept za ovaj afrički specijalitet.

NIGERIJSKI GULAŠ

Potrebni sastojci:

*6 velikih svežih paradajza

*1 mala konzervisana paradajz pasta / pire

* 2 velika luka

* 1 velika crvena paprika

* 2 ljute papričice (ako volite ljuto)

* 1 kašika kari praha

* malo đumbira

* 2 kocke za začin

* soli po ukusu

* 1/2 do 1 šolje biljnog ulja

* sitno iseckano kuvano meso (količina navedena ispod)

Za meso koje se stavlja:

* 4 komada pilećeg mesa (možete koristiti govedinu, jagnjetinu, ćuretinu ili sve zajedno)

* 1 mali luk

* 1 ljuta paprika

* 2 začinske kocke

* 1 kašičica kari praha

* soli po ukusu

Priprema:

Korak 1 – paradajz sos

Operite, iseckajte i pomešajte malo vode sa paradajzom, paprikom, ljutom paprikom, đumbirom i 2 luka. Pokušajte da mešate male količine u isto vreme kako bi se mešavina ispravno mešala i ne preterujte sa mešalicom. Ulijte svoj mešani paradajz u srednju posudu; kuvati i smanjiti smešu za 2/3. (Ovaj proces kuvanja smeše paradajza čini dve stvari; smanjuje kiselost paradajza i tako skraćuje vreme kuvanja u završnom koraku, pomaže da se paprikaš bolje kuva od vode.

Korak 2 – meso

Prokuvajte piletinu ili komade mesa sa začinima, biljem i začinima po vašem izboru. (Nemojte u potpunosti kuvati komade mesa jer ćete završiti proces kuvanja u završnom koraku)

Korak 3 – pritisak

Zagrejte ulje u srednjoj posudi na srednjoj temperaturi; dodajte 1 narezani luk i pržite oko 3-5 minuta. Pustite da se crni luk malo smekša, ne želite da izgori, jer će dati vašem gulašu izgoreli ukus.

Dodajte i pržite paradajz sos 2-3 minuta; sipajte smešu paradajza i pržite oko 10 minuta. Dodajte komade mesa, začinske kocke, kari i malo soli.

Kuvajte na niskim srednjim temperaturama i mešajte u kratkim intervalima dok se ulje potpuno ne odvoji od mešavine paradajza. Probajte gulaš da biste bili sigurni da je ukus sirovog paradajza nestao.