MALE TAJNE VELIKIH PROKUPČANA

MALE TAJNE VELIKIH PROKUPČANA

Među sasvim običnim građanima Prokuplja kriju se prava blaga. Oni tihi, naše komšije, prolaznici, imaju svoje velike živote i ostavljaju pečat u ovoj sredini. Jedan od njih je Ljubomir Vukićević- Ljupče.

Znam, znate ga, naravo, a kako i ne bi. Čovek takvog optimizma zaista pleni i on je „kriv“ za naše vedre noći, druženja , jer ga često viđamo za klavijaturom u mnogim kafanama, kafićima, proslavama, slavljima i preslavama. Neodoljivo, prirodno i spontano, Ljupče pravi atomsferu, koja se samo poželeti može.

Tako je bilo tokom vikenda u Restoranu „Dolap“ gde je svirao. I to bez prestanka puna četiri sata.

-Ne, počeo sam u deset, imao sam pauzu desetak minuta- kaže Ljupče, iako se tih deset minuta uopšte ne računa u pauzu.

Dosledan, predan svom poslu, on je uvek bio sinonim dobre svirke, u svim muzičkim žanrovima.

-Zna da napravi atmosferu i uvek svira to što volimo- čuje se kao uobičajan komentar onih koji su ga slušali.

Ono što možda mnogi ne znaju je da je Ljupče nastavnik haronike i već 21 godinu svira. Zaposlen je u Muzičkoj školi „Kornelije Stanković“ u Prokuplju, a njegovi učenici uvek završe godinu sa nizom nagrada.

-Profesor harminike beše- pitam ja, čisto da potvrdim.

-Ne, nastavnik- kaže skromno Ljupče.

Borac, kakav je on je nešto što ga čini velikim u očima onih koji barem malo poznaju njegov život. Pre četiri godine se izborio sa opakom bolešću i ono što ga čini posebnim je da nikada niko nije mogao da primeti koliko je teško nositi i voditi tu borbu.

Videli ste ga raspoloženog za klavijaturom, zar ne? Uvek je takav i to je ono što ga čini drugačijim i motiv svima nama da uvek ustanemo i krenemo sigurnim korakom napred, sa čim god da smo suočeni!

B.R.


Share Tweet Send
0 Komentara
Učitavanje...