mali-kalendar-samopregleda!-sta-sami-mozete-da-ucinite-za-svoje-zdravlje?

Preventiva je najvažniji deo zdravlja, a osim sistematskih pregleda u lekarskoj ordinaciji, postoje i samopregledi koje sami možete da radite kod kuće. Tako zaista kontinuirano pratite svoje zdravlje i možete na vreme da reagujete i sprečite da se neka bolest razvije.

– Naravno, ni slučajno ne smeju da se isključe lekarski pregledi jer, na primer, kod ginekologa morate otići jednom godišnje. Ovo su samo lake, svima dostupne metode praćenja zdravlja, jednostavne provere s preporukom koliko često treba da ih primenjujete. Niko ne sme da kaže kako nema vremena da jednom godišnje, mesečno ili u nedelji dana proveri zdravlje samopregledom – kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević.

Kad jednom ustanovite povišen pritisak, kontrolišite ga jednom nedeljnoFoto: profimedia / RAS Srbija

Krvni pritisak – jednom nedeljno

Redovnom proverom krvnog pritiska možete na vreme da uočite da su njegove vrednosti povišene. Ako primetite da aparat za merenje pokazuje vrednosti više od onih uobičajenih 120 sa 80 (po nekima 140 sa 100), obratite se lekaru, jer on jedini može da utvrdi da li se radi o hipertenziji ili je to samo prolazna epizoda.

Grudi – jednom mesečno

Dovoljno je da jednom mesečno obratite pažnju na grudi i proverite da li na njima ima bilo kakvih promena. Stanite pred ogledalo i trudite se da uočite bilo kakvo udubljenje, crvenilo, osip ili bol. Ruke naizmenično podižite iznad glave, a slobodnom rukom lagano pipajte celu površinu dojke. Potom ruke stavite na struk i posmatrajte u ogledalu da li postoje promene u konturi dojki, neki otok, udubljenje na koži ili na bradavicama.

Koža – jednom mesečno

I ovo je jednostavan pregled koji ne zahteva mnogo vremena, a može da bude spasonosan. Cilj samopregleda kože je uočiti promene koje bi mogle da ukažu na zloćudnu prirodu mladeža ili drugih tumora kože. Kada prvi put pregledate kožu, pokušajte što detaljnije da uočite sve mladeže, bradavice, mrlje i pege kako biste kasnije lakše uočili moguće promene njihove boje, oblika, veličine, ivice, ravnomernosti pigmenta ili neka ispupčenja. Svaka nedoumica rešava se kod lekara.

Normalan broj otkucaja srca u mirovanju je 60 do 100 u minutuFoto: profimedia / RAS Srbija

Puls – dva puta mesečno

Brzina otkucaja srca ili puls može da bude znak poremećaja u radu štitne žlezde, hipertireoza ili atrijalna fibrilacija, tj. nepravilnost u srčanom ritmu. Zbog toga je važno da bar dva puta mesečno proverite puls. Stavite kažiprst i treći prst na stranu vrata ili na unutrašnju stranu zgloba i brojte otkucaje srca 15 sekundi. Broj otkucaja pomnožite sa četiri i to je vrednost otkucaja srca u minutu. Normalan broj otkucaja srca u mirovanju je između 60 i 100. Sve preko toga znači da treba da odete kod lekara.

Visina – jednom godišnje

Merenje visine jednom godišnje je jednostavan način da pratite zdravlje svojih kostiju. Gubitak visine može da ukaže na osteoporozu, pa je to sasvim dovoljan znak da posetite lekara koji će vas najbolje uputiti u to kako da se ponašate i šta da preduzmete ne biste li što duže očuvali zdravlje kostiju. Sami možete da učinite mnogo za svoje kosti ako hodanje uključite u svakodnevnu rutinu.