mia-(14)-ne-stavlja-kremu-jer-misli-da-moze-da-se-ugoji-od-nje,-plasi-je-i-sam-miris-hrane:-nas-psihijatar-otkriva-sve-o-anoreksiji

Prve tegobe u vezi sa ishranom počele su kad je imala 13 godina i kad je odlučila da ne želi da jede nezdravu hranu poput slatkiša, majoneza, kečapa, u čemu su je roditelji podržali. Tad je zacrtala sebi da do Nove godine smrša dva kilograma, a u to vreme je imala 57 kilograma, što je na 166 centimetara visine skoro normalna težina.

Nakon toga je počela da izbacuje jednu po jednu namirnicu i da redukuje obroke tako da dnevno jede po kašiku pirinča ili tanjir supe.

Roditelji su se obratili psihijatru, pa je šest nedelja ležala u bolnici na dečjem psihijatrijskom odeljenju, nakon čega je, po rečima roditelja, jela, ali je bila jako opterećena školom.

Učila je po ceo dan, iznova ponavljala gradivo, nikad nije bila sigurna da li je dovoljno naučila. Zatim je hospitalizovana na Pedijatriji više puta. Nakon toga odlazi s roditeljima na more, kada je izubila više od dva kilograma i ubrzo za dva dana još 1,7 kilograma.

Plaši se da se ne ugoji preko kreme za ruke, kvake koju je dirao neko ko je jeo…

U to vreme je počela intenzivno da vežba. Jela je, ali unosila vrlo malo vode, ne više od 200 mililitara. Smislila je vežbu koju može da radi dok sedi i razgovara s nekim, a da ta osoba to ne primeti, kontrahujući mišiće stomaka.

Imala je ogroman strah od hrane i debljine. Preplavile su je misli da je debela. Neraspoložena je i nervozna. Uz sve to ispoljava izraženu opsesivno-kompulzivnu simptomatologiju: često kuca u drvo, ljubi ikonu, namešta se u stolici jer smatra da će se nešto loše desiti njenoj porodici ako ne vrši ove radnje. Udara se po glavi kad je nervozna, uglavnom u vezi sa školom.

Sve simptome anoreksije shvatite ozbiljno Foto:

U poslednje vreme povremeno priča ružne reči ocu. Javljaju joj se misli i strah da hranu može da unese i kroz kožu, npr. kada dira domaće životinje, plaši se da ako im dodirne usta, uneće ono što su one jele, takođe ako se uhvati za kvaku nakon što ju je držao neko ko je neposredno pre toga jeo, strahuje da se ne ugoji. Ruke pere nekoliko puta pre jela i nekoliko puta posle.

Ne želi da maže kremu na ruke koja joj je propisana zbog dermatitisa jer misli da je napravljena od svinjske masti i da i na taj način može da se ugoji. Ako oseti miris hrane, razmišlja o tome da bi i tako mogla da je unese i na taj način i da se ugoji.

Uglavnom je tužna, bezvoljna, slabo se druži s decom iz škole. U svom je svetu, ispunjenom strahovima, mislima o hrani i ritualima. Mia je devojčica čije lečenje i dalje traje. Ona je ispoljila izraženu kliničku sliku bolesti u godinama kada anoreksija najčešće i počinje. Stanje joj je dodatno komplikovano opsesivno-kompulzivnim ponašanjem, na terapiji je i čestim hospitalizacijama, uz periode poboljšanja i pogoršanja.

Naš psihijatar o anoreksiji

Samopouzdanje u vezi s izgledom i želja da imaju figuru iz snova nekada dovodi do toga da devojke pribegavaju rigoroznim dijetama koje ih prvo odvedu u gladovanje, a onda, u ekstremnim slučajevima, i u bolest – anoreksiju. Na ovaj poremećaj treba posumnjati kada se drastično izmene neke dotadašnje navike u ishrani i kada devojke naglo počnu da gube na težini.

– Anoreksija, recimo, počinje tako što neka devojka jede mnogo manje količine hrane, izbegava slatkiše i hranu koja goji, pije uglavnom vodu, čaj ili kafu, a ne pića koja sadrže šećer i koristi veštačke zaslađivače. I posle malih obroka žali se na muku, nadutost stomaka, jede uglavnom sama, izdvaja se, mnogo se kreće ili radi fizičke vežbe – objašnjava dr Marija Đurović, psihijatar i šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC „Dragiša Mišović“.

Osobe bolesne od anoreksije same nikad neće potražiti pomoć. One nisu motivisane za lečenje jer im gladovanje daje osećaj superiornosti, kaže dr Marija ĐurovićFoto: RAS Srbija

Ukoliko uz sve ovo postoji i gubitak na težini, svakako treba posumnjati na anoreksiju.

– Osobe bolesne od anoreksije same nikad neće potražiti pomoć. One nisu motivisane za lečenje jer im gladovanje daje osećaj superiornosti i moći. Pričati anoreksičnoj devojci da je mršava i da joj nije potrebna dijeta ne daje nikakve rezultate jer ona sebe ne vidi na način na koji je vide drugi – ističe doktorka Đurović.