Fabrika mineralne vode „Milan Toplica“ i dalje je najveća misterija Prokuplja, jer je jedina fabrika vode u Srbiji koja ne radi. Nadležni u Prokuplju su mnogo obećali, stalno pominjali pokretanje proizvodnje, ali na žalost, obmanjivali su javnost. Tokom 2017. godine SNS na lokalu je pokrenuo priču o oživljavanju fabrike a onda se ućutao. Bivši radnici su od tada predsedniak Opštine Prokuplje Miroljuba Paunovića, koji je iz SPS prešao u SNS dobili čvrsta uverenja da će lokalna samouprava rešiti problem. To je bilo 17.marta 2015. godine kada su bivši radnici “Milan Toplice” došli ispred zgrade Opštine Prokuplje i suda i protestvovali. Paunović je nakon par dana zaćutao, kao i svi kasniji prvi ljudi Prokuplja. Ako se neko barem malo razume u ovu ujdurmu zna da je fabrika privatizovana i ne postoji mogućnost da lokalna samouprava utiče na proizvodnju!
Činjenica je da je fabrika privatizovana i da je ranije i kupljena nova proizvodna hala, izbušeni novi izvori. Zatim je došlo do preokrena jer su u aferi „C market“ lica koja su činila vlasnički konzorcijum „Milan Toplice“ osuđena, a jedan je izvršio samoubistvo, jedan je bio u bekstvu. Zatim se opet privatizovala i od tada sve stoji. Voda teče, a zašto nije pokrenuta proizvodnja postoji više objašnjenja. Ipak sve je kao dobro i strogo čuvana tajna, pa su svi naši raniji pokušaji da saznamo istinu nailazili na zid ćutanja i prebacivanja lopte sa jednu na drugu odgovornu službu.
Proces privatizacije fabrike „Milan Toplica“ koja je u bivšoj Jugoslaviji važila za jednu od najboljih, a kvalitet vode sa četiri prirodna izvora bio u devet najboljih u Evropi, počeo je 2002. godine. Dve godine kasnije je prodato 70 odsto društvenog kapitala konzorcijumu „Atlas sistem”, „Eko-produkt” i „Ce market” za 6,6 miliona dinara, a već 2008. godine Agencija je raskinula ugovor sa ovim kupcima.
Konzorcijum je pre raskida ugovora uradio nove bušotine, iz kojih je poteklo 18 litara mineralne vode u sekundi. Podigli su, novu proizvodnu halu od 2. 508 kvadratnih metara i uvezli savremene mašine. Konzorcijum se raspao, jer su njegovi čelnici optuženi za nedozvoljene radnje u vreme opšte privatizacije.
Stečajni postupak u „Milan Toplici” pokrenut je 2009. godine, kada je prodat i organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, čiji je jedini član „Invest-import internacional” iz Beograda sa 100 odsto udela. Tada se ispostavilo kako je tvrdilo tadašnje Ministarstvo rudarstva, da preduzeću „Milan Toplica” nikada nije odobrena eksploatacija podzemnih voda.
Tu su se negde svi ućutali, ali je marta 2015. godine, grupa radnika pokrenula protest ispred zgrade suda i to okupljanje na po sat vremena trajalo je dva dana.
Preduzeće je privatno, te u suštini niko ne može da promeni situaciju i sve zavisi od vlasnika. Ono što je iluzorno, bilo je uopšte pokušavati da se utiče na vlasnika. U svakom slučaju oko 170 radnika nekadašnje fabrike ostalo je bez posla, mineralna voda otiče svakodnevno, proizvodni pogoni propali, a niko ne vidi kraj i rešenje problema.
U eri u kojoj su prirodna izvorišta vode blago, u selu Tulare čak četiri ostaju i dalje potpuno neiskorišćena. i dok druge sredine zgrću bogatstvo prodajući vodu, mi gledamo kako ona otiče.
FABRIKA PROMENILA IME ?
U registru APR postoji podatak da je 2002. godine osnovano društvo sa ograničenom odgovornošću “MILAN TOPLICA DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I PROMET MINERALNE VODE I BEZALKOHOLNIH PIĆA DOO, TULARE“, sa sedištem u Tularu, ali je 21. decembra 2022. godine promenila ime u “MILAN TOPLICA DOO TULARE OGRANAK RESTORAN SAVIĆEVAC PROKUPLJE“ sa pretežnom delatnošću 5510 odnosno hoteli i ostali smeštaj, prema dostupnim podacima u APR.
