U kategoriji Društvo, Poslednje Vesti, Prokuplje.

    PROKUPLJE- Na kraju grada Svetog Prokopija, duboko zagledano u kosovsko – metohijsku kotlinu, ponosito stoji brdo Hisar, velika misterija i nepoznanica ovog kraja.
    Legende o lagumima i podzemnim hodnicima koji se provlače kroz čitavo brdo, do reke i samog centra grada, oduvek su privlačile pažnju znatiželjnika.

    I danas postoje ljudi iz ovog grada, doduša nema ih mnogo, koji su uspeli da dotaknu deo tajne ovog neobičnog brda, ali je kontakt sa njima nemoguć, kad je ova tema u pitanju.
    Prema jednoj takvoj legendi, u podnožju brda, kod “Vodene kule”, postoji tunel koji vodi na suprotnu stranu brda i izlazi kod sadašnjeg groblja. Priča se i da ima više drugih laguma u kojima, po legendi, leži skriveno blago.
    Prva osoba koja je uspela da prodre u utrobu Hisara i otkrije njegovu veliku tajnu, bio je penzionisani, sada već odavno upokojeni profesor istorije, koji se, tragom misterije koju mu je kao detetu otkrio nepoznati kaluđer, vratio u rodni grad sa željom da po svaku cenu sazna šta se krije u prokupačkim lagumima.
    No, ono što je otkrio u dubini ovog misterioznog brda, ostalo je zakopano pod zemljom, obrušavanjem samog ulaza u podzemni hodnik, i u dubini duše ovog, kasnije duševno obolelog čoveka.

    Ipak, izvesni lokalni spisatelj, inače penzionisani radnik D.B. uspeo je za života da sazna tajnu od samog aktera otkrića, što je i njega, mada je psihički veoma stabilan čovek, toliko uzdrmalo da mu je bilo potebno nekoliko meseci da se oporavi.
    Naime, šokantno otkriće, koje je ostavilo tako snažan utisak na ova dva čoveka, i koje je kasnije opisano u knjizi “Tajna bele grlice”, već pomenutog spisatelja i “debeovca”, bilo je sledeće :
    U lagumu, u dubini Hisarskog brda, krio se grob sa moštima Nikole Vratkovića, rođenog brata Kneginje Milice, koje je ona za života tu sakrila, iz straha od turske odmazde.

    Jer, ovaj srpski vitez je, zapravo, autentični junak koji je rasporio cara Murata u Kosovskom boju !
    Miloš Obilić je bio samo izmišljena ličnost, koja je poslužila da se sakrije pravi identitet Muratovog egzekutora !
    Da li je samo ovo saznanje bilo toliko šokantno da do te mere potrese tragače za istinom ?
    Tragom ove priče, posetio sam tada tek penzionisanog profesora latinskog jezika i istorije prokupačke gimnazije, čoveka koji je kao mladi kolega učestvovao u projektu otkrivanja ulaza u lagum i njegove tajne.
    Ali, uvaženi profesor, inače veoma prijazan čivek, nije želeo da razgovara o ovoj temi. Vidno uzbuđen, jedva razumljivo – zbog šloga uzrokovanog velikim uzbuđenjima u vezi sa ovim slučajem, uputio me na bivšeg radnika MUP, koji je u mom komšiluku držao kafanu.
    I reč po reč, uz čašu crnog vina, komšija mi otkri da, na obali reke Toplice, podno Hisara, postoji ulaz u koji se može ući samo ako se zaroni ispod površine vode. Taj podzemni hodnik, navodno, vodi do skrivenog blaga u unutrašnjosti brda.
    Niko, međutim, ne zna tačnu lokaciju ulaza, osim jednog starog ribolovca, koji je, loveći ribu rukama, zaronio uz obalu u korenje vrbaka i tako nabasao na ovaj otvor, ali se nije usudio da pođe dalje od obale, u dubinu brda.
    Vrativši se na obalu reke, ovaj ribar je ili brzo zaboravio mesto gde se tačno nalazi ulaz, ili je odlučio da ono što je otkrio sačuva za sebe, plašeći se da će ga znatiželjnici i avanturisti, koje ovakve misterije uvek privlače, uznemiravati.
    Za vreme tog razgovora komšija mi je obećao da će mi pokazati drugi ulaz u lagum, na vrhu Hisara, koji može da se vidi samo u određeno doba godine i dana, i to samo pod odgovarajućim uglom.
    Tada sunce baca zrak upravo na ovaj ulaz, ali on ostaje skriven za sve druge ljude, osim za posvećene.
    Tada mi je otkrio misteriju ovog laguma, koja je toliko potresla našeg sada već pokojnog gimnazijskog profesora :

    U dubini tunela nalazi se proširenje na čijoj sredini se nalazi veliki poluloptasti kamen, koji se žari u mraku, ali je profesora mnogo više zapanjilo neobično kameno korito koje visi u vazduhu, a da pri tom, ni o šta nije okačeno. I u to korito se sa jedne strane, niotkuda, uliva voda, a na drugoj ističe !
    Kad je profesor odatle izašao na svetlost dana, više nije bio isti čovek. Po njegovom izbezumljenom licu, moglo se zaključiti da je doživeo nešto neverovatno.
    Komšija od kojeg sam čuo ovu misterioznu priču, ponudio mi je da me popodne poveze svojim džipom do Hisara i ulaza u njegovu utrobu, a usput mi pokaže i mesto na stazi ispod jednog velikog kamena – stene, koji kad staviš štopalo u njegovo podnožje počinje da podrhtava i trese se.
    No, malo zbunjen, malo zastrašen, sa ovoliko podataka u kojima se mešaju legende, iluzije i priče relevantnih osoba, a ipak, verujući samo u ono što je bliže realnosti, i s obzirom na to da više nema živih očevidaca, koji mogu da potvrde istinitost ove neobične priče, reših da toga dana ne pođem sa svojim komšijom.
    Budući da je od tada prošlo dosta vremena, ubeđen da su svi nekadašnji ulazi već odavno erozijom i uticajem vremenskih prilika zatrpani, tajna utrobe Hisara će najverovatnije ostati samo večna misterija i legenda za buduća pokoljenja.

    Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=465940