muz-me-je-naterao-na-to-kako-sam-na-medenom-mesecu-na-kraju-jela-bube-mekanih-glava-i-jezivog-ukusa

Savet: posetite sajtove jeftinoputuj i booking.

Izlišno je govoriti o budžetu, ali nas je medeni mesec, ispao kao neko jače letovanje, iliti mnogo manje od sedam romantičnih dana u Parizu ili  Londonu.

Marija Radojković – TajlandFoto: Novak Plečić / Privatna arhiva

A za te dve nedelje (ako se izuzme 48 i još koji sat puta do tamo i nazad) obišli Bangkok, ostrvo Koh Phangan i u Srbiji, na veliku štetu, ne toliko popularan severni gradić – Chiang Rai koji je, uprkos lepotama glavnog grada i prozirnom moru, ostavio najjači utisak.

Mnogi uglavnom žele da Tajland opišem jednom rečju. Sada, nakon što su se utisci slegli, mogla bih da ga opišem u dve– gurmanski raj. Ali osećaj kada stignete tamo je, u najmanju ruku – kao da ste pali s Marsa.

china townFoto: Marija Radojković / Privatna arhiva

Upravo ću zbog toga ovu priču početi od kraja. Poslednje veče u Chiang Raiju i naspecifčniji specijalitet koji smo probali – bube.

Kada su, gorepomenuti prijatelji bili na Tajlandu, na poklon su nam, između ostalog, doneli i bube u kesici, nalik pakovanju čipsa. Tada smo jeli larve i neke nedefinisane hrskave bubice  tako da već imamo staž kada su insekti u pitanju. Ukus – ne postoji.

Sve to, makar mene, nije dovoljno pripremilo na zalogaj koji će se dugo prepričavati i zbog kojeg i pišem ovaj tekst.

U Chiang Raiju noćni život grada je koncipiran na barovima nalik onima na Dorćolu, ali i na night marketu koji u Srbiji, kao takav, ipak nije viđen. Na velikom food marketu možete probati raznorazne specijalitete, šopingovati za male pare (ne očekujte baš bagatelu) i uz sve to slušati dobar muzički program na trgu i na pozornici ispred food marketa.

Kobasica sa đumbiromFoto: Privatna arhiva

Moj muž ima neke neobične navike – poput te, da večeru zasladi kobasicom na štapiću sa đumbirom (obavezno probati), a tu noć je za naš sto doneo bube koje je kupio na tezgi iza ćoška. Imao je milost te, nije odabrao ogromne bubašvabe na štapiću (tolike bubašvabe nisam videla u životu), već pečene skakavce u plastičnoj kesi (mana Tajlanđana je što ne mare za okolinu i mislim da su najveći potrošači plastike) pomalo začinjenje nečim nalik na soja sos koji je prodavačica prethodno nehajno naprskala.

Kokosovo mlekoFoto: Novak Plečić / Privatna arhiva

Izgled buba je – odvratan. I zbog toga nisam ni htela da ih probam. Svaki deo mog tela protresao se na pomisao da tako nešto uzmem u ruke, a kamoli pojedem.

Ipak, muž je bio uporan i prelomila sam. Ako ništa, bar dobra tema za tekst. U svakom slučaju, ukus ne može baš da se opiše, pa je najbolje da pogledate video, ali reći ću vam samo da je glava mekana i tačno osetite trenutak kada niz vaše grlo prolazi mozak nesrećnog pečenog skakavca.

target

1

https://pubads.g.doubleclick.net/gampad/ads?sz=1×1|400×300|640×480&iu=/161634325/Blic_Desktop/Blic_Video_ROS_Safe/VIDEO_Safe&cust_params=kwrds%3D%TAGS%&impl=s&gdfp_req=1&env=vp&output=vast&unviewed_position_start=1&vpos=preroll

Bube su hranljive, jestive i po nekim istraživanjima budućnost svetske prehrambrene industrije. Eto ideje za biznis.

Ali, nisu svi u ovome videli potencijal – kolege su se na poslu šalile da za mene više nema naručivanja – već da mogu da jurim bube po firmi. Okej.

Brza hranaFoto: Novak Plečić / Privatna arhiva

Ipak, kao što Tajland nije samo seks turizam koji, nače, uopšte nije toliko primetan ako vas to ne interesuje, tako su i bube na nekom desetom mestu liste hrane koju u Tajlandu imate prilike da probate.

DurijanFoto: Privatna arhiva

Ako ste sladokusac i volite voće, ne postoji razlog da ne smažete – Durijan. Najslađa je voćka na svetu, a iako poreklom nije iz Tajanda, ova zemlja jeste najveći izvoznik na planeti.

I tu postoji caka – durijan jako smrdi. To je voćka sa najnesnosnijim mirisom na svetu koji se širi ulicama, ulazi u nos, odeću, svaku poru… To je miris koji ćete osetiti na svakom ćošku toliko da ćete na kraju i zaboraviti da postoji.

I nije jeftin – kilogram može da dostigne cenu i do 2.000 dinara.

Ipak, ništa slađe nećete probati. Ukus je specifičan i ne oduševe se baš svi.

HranaFoto: Marija Radojković / Privatna arhiva

A kada sam već počela sa satkišima koji mi i jesu omiljeni, osim manga koji sam još više zavolela na ovom putovanju, potpuno me je iznenadio ukus džekfruta. Na Tajlandu se ne jedu čokolade i kolači već upravo tropsko voće.

Osim ako ste ljubtelj palačinki onda će vas potpuno obuzeti slatki ukusi tajlandske palačinke  – roti. Roti ima drugačije testo, masnije, a u originalu se jede sa jajetom i kokosovim mlekom. Ipak, možete izabrati još mnoge kombinacije prilagođene turstima, pa i one standardne  – sa slatkim čokoladnim kremom i bananama.

Izbeagavajte fensi restorane, u ovoj zemlji su prevaziđeni. Sve što vam treba je na ulici. Hrana je svežija i prave je lokalci koji i te kako znaju šta rade.

Upravo noću imate prilike da shvatite koliko su Tajlanđani vredni. Noću se radnje zatvaraju, a ulice Bangkoka preplavljuju tezgice s hranom i plastičnim stolovima i stlicama koji se postavljaju – gde god da ima mesta. Na tim tezgicama širom, recimo, krajeva grada poput  Khao San-a i Rambrruti (koje morate da obiđete jer odišu duhom starog Bangkoka) nastaje prava magija.

khao san roadFoto: Marija Radojković / Privatna arhiva

Iako smo prvi dan u Bangoku imali barijere prema uličnoj hrani, već drugog zavesa je pala i otvorila vrata ka nekom novom svetu.

Jednom kada probate tajlandske specijalitete – nema nazad (pa sve i da vam pacovi šetaju pored stola, što nije neuobičajeno).

A to je najbolje da učinite, pa u  – kineskoj četvrti.

Pri izlasku iz taksija (najbolje što će vam iko ikada savetovati za prevoz je da kupite karticu sa netom i instalirate „Grab“ aplikacju, jer taksisti inače ne voze na taksmetar) u China town možete samo širom da otvorite oči, i da počnete. Prizor oduzima dah, to je, jednostavno, drugi svet.

I čvarci su tuFoto: Privatna arhiva

Teško je reći šta se sve nalazi na tezgicama. Tajlanđani (a posebno u Bangkoku) nisu ljubitelji engeskog jezika uprkos stopi turizma, a i ne treba im verovati kada kažu da je nešto malo ljuto. Primećujemo čvarke, pečeni kesten, očerupane piliće, razna čorbasta jela, njeno veličanstvo – svinju, pa i prasiće…i veoma je teško odlučiti se.

Napomena, u Tajlandu se ne jede kada ste gladni, već uvek. Naime, lokalci nemaju ustaljen doručak, ručak, večeru i užinu, već jedu svako malo i to pomalo pa ćete primetiti da stalno nešto žvaću i uživaju u tome. Upravo iz tog razloga porcije nisu velike, makar ne onakve na kakve smo navikli u našoj zemlji.

Porcija na TajlanduFoto: Marija Radojković / Privatna arhiva

A kad u kineskoj četvrti probate tajlanske specijalitete je kao da ste, žargonski rečeno – „prešli igricu“.

Seli smo u sred prometne ulice nakon tri kruga pokušavanja da nađemo makar jedno slobodno mesto sa obe strane. Naručili smo svinjsku supu u kojoj pliva sve sumnjivog izgleda – od džigerice, creva do škembića. Ukus, nezaboravan.

Magična supaFoto: M. R. / Privatna arhiva

Za našim stolom dva puta su se promenili gosti dok smo se izborli sa supom. Nepristojno je, ali morali smo da pogledamo u njihov tanjir i da nakon supe naručimo i „to“ što i dan danas zasigurno ne možemo da imenujemo. Ali, u želatinastoj smesi su, između ostalog, bila polu-kuvana jaja, škampi i limunova trava – biljka koju  stavljaju u sve i na koju se, pak, nije lako navići.

Ako niste u fazonu da ekspreimentišete poput nas, Tom Yam supa ili čorba od kokosovog mleka su pun pogodak. Posebno za mamurluk ili topli dan na plaži.

Thai slatkišFoto: Privatna arhiva

Priču o China Townu ne mogu da nastavim bez tradicionalnog Thai slatkiša. Ukus je gori od izgleda (na slici).

Ušećerena voda, slatke nudle, kukuruz, pasulj i nekakva želatinasta masa su njihov vid slatkog zadovoljstva koji možete naći i u prodavnicama.

Možda se sada pitate kako sam onda na početku mogla da tvrdim da je Tajland gurmanski raj, a pretstavljam sve ove „splačine“ – zato to sva ta hrana istinski ima dušu i svaki zalogaj je poput vožnje na rolerkosteru.

A za one koji, pak, nakon ovih slika ne žele ni da primirišu navedenim slatkišima, tu je uvek sladoled u kokosovom orahu, kokosova voda (koja mene i nije preterano kupila) ili „mango sticky rise“. Sve se mora probati, o da!

Pogled sa vrha zgradeFoto: Marija Radojković / Privatna arhiva

Kada je u pitanju alkohol, od žege na ulicama Bangkoka spas smo tražili u domaćem pivu (flaša košta oko 300 dinara u kafićima), a na moru smo noću uživali u koktelima (oko 500 dinara). Na severu se izdvaja viski od riže i po tome su poznati. U Bangkoku je najveći gušt popiti piće u nekom „roof top baru“ u Sukumvitu ili Silomu. Malo je skuplje, ali vredi. Pogled na oblakodere u modernom delu grada je kao da ste u centru Njujorka.

Domaće pivoFoto: Privatna arhiva

Ono što nas je iznenadilo je da postoje određeni delovi Bangkoka u kojima nije dozvoljeno piti alkohol na ulici i pušiti, a kazne idu i do nekoliko stotina evra.

Na moru se jede riba u svim oblicma, a odlična je prilika da jedete tunu, sabljarku pa čak i barakudu po, za tamošnje uslove nikako, a za naše i te kako, prstupačnim cenama. U Srbiji danas, pak, plačem za jednom vrstom dugačkog pasulja koja ide uz sve i prava je zdrava gricka. Uz ribu možete da pripremite i salatu od ananasa, čerija, rukole, manga i balzamiko. Jednostavno, a ukusno.

Probiotik pred Tajland i tokom boravka je obavezan, a na hleb zaboravite – uz sve idu nudle ili pirinač. Hrana je uglavnom čorbasta, ali ponavljam, ne dajte da vas izgled zavara.Ako mene pitate, savršeni obroci za dan bi izgledali ovako – džok za doručak, pad thai za ručak, a začinjena piletina na štapićima za večeru. Pad thai je jedostavno tradicionalno jelo sa nudlama, povrćem i mesom, a džok je spcijalitet u koji ide nešto nalik slanom sutlijašu, svinjetina, tajlandski začini i živo jaje. To se sve promeša i dok si rekao „keks“ nestane sa tanjira.

Za kraj ove priče navela bih specijalitete koje nismo probali, a vi čik ako smete, kao što su aligator na ražnju i škorpija na štapiću. Škorpiju nismo probali iz razloga što nismo sigurni koliko dugo stoji u plastičnoj posudi kojom vas nude „svako malo“. Inače, Tajlanđani su izuzetno napadni i teško da možete da prođete ulicom, a da vas ne ponude vožnjom popularnim „tuk-tukom“, a njihova želja da vam nešto prodaju ne jenjava čak i ako sedite za stolom i jedete.

Napomena: pre nego što odlučite da se vozite tuk-tukom važno je da znate za veliku turističku prevaru. Tajlanđani na ulicama Bangkoka nude turu tuk-tukom, za samo 150 dinara, a zapravo vas vode u šoping po prodavnicama sa kojima imaju dogovor i pokazuju znamenitost  manjeg značaja ubeđujući vas da je baš to ono što morate da posetite. Ne nasedajte.

Na kraju, u Srbiju smo od svega uspeli da donesemo čips od algi koji je, iz nekog razloga, u Tajlandu treutno „hit“. Veći čak i od buba. Ukus, čudan.

Ono što smo sebi obećali po povratku u Beograd jeste da se ponovo vratimo u Tajland jer na spisku su nam ostali još neki neistraženi gradovi, ostrva i ukusi poput „kao soi“ jelo karakteristično za sever zemlje, hongkongška prasetina u China Town – u i piletina sa začinima i povrćem koja se služi u ananasu (idealna za morsku klimu). Naravno, tu je i čuveni „Floating market“ (market na reci) koji nismo imali prilike da posetimo, a kažu da je namenjen gurmanima.

Tajlande, naša ljubav je tek počela…