nas-poznati-kardiolog-otkriva:-ovo-je-sada-zlatni-standard-u-dijagnostifikovanju-hipertenzije-i-vise-nista-nije-isto

28.06.2019. 18:46

Zlatni standard u dijagnostifikovanju hipertenzije danas je isključivo 24-časovni holter krvnog pritiska. Da, dobro ste čuli. Savremena dijagnostika ima novo pravilo – dijagnoza hipertenzije ne može sa sigurnošću da se postavi pre nego što holter pokaže šta se to u našem organizmu dešava u toku 24 sata.

Jedino kontinuiranim praćenjem pritiska tokom 24 sata možemo dobiti adekvatnu dijagnozu, kaže doktor Tasić Foto: Profimedia

– Savremena dijagnostika uvela je 24-časovni holter krvnog pritiska kao obavezno i jedino merodavno dijagnostičko sredstvo. To je aparat koji pokazuje kako je krvni pritisak regulisan tokom dana i koliko se menja tokom noći. Jedno merenje krvnog pritiska je samo fotografija, a to nije dovoljno. Jedino kontinuiranim praćenjem pritiska tokom 24 sata možemo dobiti adekvatnu dijagnozu. Svaki čovek je drugačiji, kao i njegova hipertenzija – objašnjava prof. dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga – HISPA i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i ističe da upravo ova zdravstvena ustanova ima najbolju dijagnostiku u Evropi kada su u pitanju oboljenja krvnih sudova.

Godinama, gotovo bez simptoma, visok krvni pritisak oštećuje organe i tkiva u našem organizmu. Na tihog ubicu mnogi ne obraćaju pažnju, trgnu se tek kada neko koga znaju doživi infarkt ili šlog, upozorava doktor TasićFoto: Privatna arhiva

On ističe da je ideja HISPA programa da se svakom pacijentu pruži personalizovani program prevencije koji će uzeti u obzir sve faktore koji doprinose oštećenju njihovog kardiovaskularnog sistema – uslove u kojima žive i rade, ishranu koju koriste, stres kojem su izloženi, da li konzumiraju cigarete…

– Jednom detaljnom anamnezom mi nastojimo da vidimo šta je problem. Kada sagledamo sve aspekte problema mi, kao što krojač šije odelo, svakom našem pacijentu kreiramo poseban program prevencije i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ono što je poražavajuće jeste da i muškarci, a pogotovo žene, obolevaju sve mlađi od kardiovaskularnih bolesti. Nekada se verovalo da su žene sklone tome tek nakon pedesete, a danas često imam priliku da vidim žene sa infarktom i šlogom i u tridesetim i četrdesetim godinama. Cilj naših centara jeste da se ovo promeni – ističe doktor Tasić i dodaje da je HISPA centar „sigurna ženska kuća“ za kardiovaskularne bolesti i podseća da visok krvni pritisak godinama, gotovo bez simptoma, oštećuje organe i tkiva u našem organizmu.

– Na tihog ubicu mnogi ne obraćaju pažnju, trgnu se tek kada neko koga znaju doživi infarkt ili šlog – upozorava doktor Tasić.