nekad-se-vremena-prosto-ne-sloze

Hajde da se menjamo!
Pa da ja danas neću moći kad ti budeš mogao,
Da ja danas neću hteti, kad ti budeš hteo.
Da ja danas neću želeti, kad ti budeš želeo!
Možda neću imati vremena da hoću,
Možda neću hteti jer me je strah da hoću…
Možda isto što i ti…
Futur, prvi, drugi, Radni i Infinitiv,
Sreli se, pa se pomešali,
Stvorili haos u životima našim.
Pitam se: “Kako bi bilo da nije njih, da ih ne znamo, da su nam nepoznati”?
Ja bih danas u Prezentu,
Ja bih u Futuru u glavi plan da smislim,
A, ti, ti bi u Trpnom i u Perfektu  na našu budućnost da misliš.
E, baš te nijanse
U mojoj glavi dobro ne stoje.
Samo u Futuru, u pomoćnom glagolu Hteti i Potencijal je ono što sam Ja i što je moje!
I zato ti u Imperativu i zapovedam:
Ustaj! Ustaj, ili gotovo je!

Autor: Gemini