niko-nije-imao-glas-kao-danka:-gledaoci-su-je-obozavali,-toma-zdravkovic-napisao-pesmu-za-nju,-a-ona-je-rekla-da-samo-ovom-muskarcu

Bila je jedna od naših najpoznatijih spikera, sinonim za uverljivost, tačnost, preciznost, za TV novinarstvo.

Rodila se u Prokuplju 1943. godine. Njeno detinjstvo vezano je za Beograd gde je upisala Pravni i Filozofski fakultet. Ima odlučnost jednog advokata i uverljivost jednog filozofa, ali nije odabrala da se bavi ni advokaturom ni filizofijom. Rešila je da bude spiker i sa tom odlukom nije pogrešila.

“Upisala sam studije prava u Beogradu jer sam stalno u familiji i među prijateljima isterivala pravdu. Počela sam već da radim na televiziji i nisam stizala da idem na predavanja, pa me je Kamenko Katić nagovorio da upišem etnologiju na Filozofskom fakultetu. Bila sam suviše lenja da učim bilo šta pored posla, pa sam na kraju ostala bez fakultetske diplome. Kamenko mi se hvalio da je na kraju ipak diplomirao etnologiju, a ja sam mu kazala: “Lako je tebi kada se družiš s profesorima”, ispričala je pre nekoliko godina za “Blic”.

Kako je dodala, sedam godina je radila kao honorarac jer nije imala fakultetsku diplomu. A sami njeni počeci na televiziji izgledali su ovako:

“Od kada sam završila osnovnu školu bila sam član dečjeg studija Bate Miladinovića na Radio Beogradu. Tamo sam upoznala Staku Novković s kojom sa kasnije na poslu provela nekoliko decenija u neposrednoj komunikaciji. Učili smo jezike, dikciju, književnost. U jesen 1960. su kod Bate došli ljudi sa Televizije Beograd u potrazi za novim najavljivačicama programa. Iz Batinog studija se na konkurs televizije prijavilo nekoliko tinejdžerki, ali pravi šok za mene je bio kada sam na prvom testiranju saznala da se prijavilo 200 kandidatkinja. U četiri eliminaciona kruga su odabrali nas četiri. Dve godine su nas pripremali lektori na Televiziji Beograd, sve do 1963, kada sam odabrana da zamenim bolesnu koleginicu Evicu u najavi programa”.

Tokom novinarske karijere dospela je do mesta urednika Prvog i Trećeg dnevnika, ali je uprkos tome, sebe uvek doživljavala kao spikerku.

Gledaoci su je u toj ulozi obožavali. Voleli su je da je slušaju, ali i da je gledaju. Daleko je dopirala njena reč, baš kao i lepota. Završila je Danka i u jednoj pesmi: u čuvenom hitu Tome Zdravkovića “Danka”. Voleo ju je Toma, ali su i mnogi drugi muškarci maštali o njoj!

“Toma Zdravković je bio poslednji istinski boem kod nas. Srce je imao za sve, a inspiraciju tražio u ženama. Nekoliko puta sam vodila koncerte na kojima je on nastupao i, prema njegovom priznanju, on se mnogo zaljubio u mene. Nikada mi se nije udvarao jer je znao da između nas ne može da bude ništa”, istakla je.

U početku je bila ljuta na Tomu zbog pesme, a onda ju je mnogo zavolela.

I sama Danka je bila veliki boem. Za sebe kaže i da je veliki lafčina. Oni koji su je pre više decenija sreli u Sent Moricu, gde je odmarala, znaju je možda i kao “Titovu ćerku, budući da su je zbog sjajne garderobe koju je nosila, mnogi pogrešno ocenili kao naslednicu čuvenog maršala.

Danka je obeležila istoriju TV novinarstvaFoto: youtube

Nije krila Danka ni da je bila sjajna u smišljanju fora. Dosetljivosti joj nikada nije nedostajalo.

Na jednom ludom dočeku osamdesetih, na kojem je lumpovala do zore, srela je svoh supruga.

Posle dvadeset godina kvalitetnog braka, putevi su nam se razišli i razveli smo se. Sada smo najbolji prijatelji”, ispričala je.

Bilo je dovoljno da Danka kaže samo jednu reč pa da svi odmah shvate o kome se radi- o jednoj od najboljih spikerki koju je naša televizija ikada imala.

Boem, dama, lepotica, laf u društvu, sve je to bila Danka!