njen-susret-sa-jovanom-cirillovim-i-danas-se-prepricava:-a-godine-sa-mirom-trailovic-u-ateljeu-212-ostale-su-za-istoriju

U toj istoriji nalazi se i susret sa dramaturgom Jovanom Ćirliovim.

„Čekajući da me primi na razgovor, ispred kancelarije Mire Trailović sam ugledala čoveka kako čita „Njujork tajms“. Počeli smo da razgovaramo i on me upita jesam li možda letos bila u Puli, da li sam gledala „Štićenika“.

Jovan ĆirilovFoto: RAS Srbija

„Jesam“, rekla sam. „Ali, taj scenarista… Ne možete da verujete kakva je to glupost!“

„Ja sam scenarista“, nasmejao se. „Zovem se Jovan Ćirilov“, ispričala je Borka („Vreme“) koja je u Ateleju radial 10 godina, a kojoj je upravnica pozorišta Mira Trailović po odlasku rekla: „Idi i napravi svoje pozorište“.

Borka koja je od 1994. vodila Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, i koja je bila suosnivač nevladine organizacije Beogradski krug, za tu jednu deceniju je od Mire naučila sledeće:

„Mira je uvek govorila da u pozorištu ne postoji preneseni, samo stvarni autoritet. Pored toga, učila nas je koliko je za predstavu važna takozvana pregledna proba… Sastavite predstavu, a onda umetničko veće dođe i to pogleda. Mirine primedbe su uvek bile precizne i tačne; imala je jedinstven dar da komad vidi očima gledaoc („Vreme“).

Borka koja je pisala za Susret, Književne novine i NIN i koja je imala kolumnu u listu Danas, 1981. je u beogradskoj pivari osnovala pozorište Nove senzibilnosti, a o Miri sa kojom je kroz Atelje i BITEF menjala kulturnu scenu u regionu (te promene bile su na niovu revolucije) stalno je govorila i pisala. Tako je 2013. dve i po decenije od njene smrti napisala:

„Da se vratimo skelama (što je najbolji način da se izbegne fraza “daske koje život znače” – ne znače, ako nisu daske), Mira Trailović govori: “Velika bitka za štednju i stabilizaciju, u koju su se uključili i teatri, ne sme da smanji umetničke zahteve predstava. Štedićemo na svemu što se u teatru ne vidi, a trudićemo se da što više rasipamo nove ideje, nove predstave” (1975). Iz tog baroka, tog fundusa, te ropotarnice, iz bočica, koje su ostavljene u tom temelju u svakom času i svakoga dana da se izvući “preki nalog duha vremena” i inspiracija. To je, istovremeno, bio i temelj jedne složene, osetljive, prijateljske, saradničke i, konačno, romantične ličnosti, žene za koju su svi odnosi bili i politički, i društveni, empatijski i ljubavni (Nema “sudnjeg časa” u kome te, Miro, ne čujem)“ („Peščanik“).

Borka je bila pristalica liberalizma i pacifizma. Rođena je u Kotoru, a kao dete preselial se u Beograd gde je završila Desetu Beogradsku gimnaziju i Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju na kojoj je 1976,. magistrirala.

Bila je udata za advokata Nikolu Barović sa kojim je imala sina Jovana Pavićevića.

Od Borke se na Instagramu oprostio glumac Svetozar Cvetković: „Jedna Borka!!! Istorija pozorišta Atelje 212 sa njenim imenom kao poslednjim delom zaštitnog znaka Mira Trailović, Jovan Ćirilov, Danilo Kiš, Borislav Mihajlović Mihiz, Muci Draškić… odlazi u naše sećanje na te divne ljude i ovu hrabru ženu…“.