njen-zivot-vise-nije-bio-isti:-kada-se-natasa-popela-na-stari-tavan,-nije-ni-slutila-sta-je-ceka

– Kada sam pronašla prastare kalupe za pravljenje valjaka za krečenje, nisam se nadala da će te šare sa zidova oživeti i na jastucima, zavesama, nameštaju. Stavila sam ideje na mreže i shvatila koliko je moćan internet

Iz paučine je izvukla čak 285 različitih kalupa za izradu valjaka za krečenjeFoto: Robert Getel / RAS Srbija

Blago skriveno na tavanu

– Godinama je 285 kalupa za valjke bilo ćušnuto negde na tavanu. Svi su na njih zaboravili, a onda sam ih pronašla tokom jednog velikog prolećnog spremanja. Moje oduševljenje je potpirio i svekar pričom da je svaki kalup svojom rukom davno izradio njegov otac, majstor Stojko. Iznela sam ih na svetlost dana i tek onda shvatila da je to nešto veliko i nesvakidašnje – priča Nataša, objašnjavajući da u prvom trenutku nije znala šta bi s njima radila.

Molovanje je odavno izašlo iz mode, prošlo je i vreme tapeta, izduvali su se spatulati i španski zidovi i Nataša je pomislila da je vreme da se točak istorije malo okrene unazad.

Napravila je gipsane ploče s uzorcima i krenula na sajmove rukotvorinaFoto: Robert Getel / RAS Srbija

– Videla sam koliko te starinske šare izgledaju atraktivno, zamislila ih u nekim modernim enterijerima i celu porodicu sam zarazila tim optimizmom. Sve je počelo kao hobi oko kog smo se okupljali u slobodno vreme. Moj muž Goran, dever Mirko i njegova Dunja, svekar i svekrva, svi smo pričali šta bismo s tim kalupima radili. Bilo je puno problema kada smo se upustili u izradu valjaka po starim kalupima. Trebalo je naći pravi materijal, osmisliti kako da se na valjak lako nanese boja i kako da se ravnomerno otiskuje na zid.

Valjkom i posebnim bojama dekorišu se kuhinjske krpe, peškiri, stolnjaci, postave za tašne, posteljina…Foto: Robert Getel / RAS Srbija

Na kraju, kada je uz pomoć cele familije uspela da reši sve tehnološke probleme i zavrzlame, kada su proizvedeni prvi valjci od silikona i gume, trebalo je objasniti ljudima da danas, s novim bojama, svako može da bude vešt poput onih starih majstora. Napravila je gipsane ploče s uzorcima, krenula na sajmove rukotvorina i postavila fotografije na društvene mreže, koje su odradile veliki deo posla.

Odmotava se kreativno klupko

– Internet je zaista jedno veliko čudo i verujem da će zahvaljujući njemu opstati mnogi stari zanati. Meni su počeli da se javljaju ljudi s najrazličitijim pitanjima i idejama. Moja kreativnost se u trenutku zaustavila na tome da valjkom, osim zidova, mogu da se ukrašavaju tkanine i drveni nameštaj, a onda je počelo da se odmotava kreativno klupko interneta. Valjke su počeli da traže dizajneri enterijera, scenografi iz pozorišta, etno-kuće, restorani, filmadžije i salašari, pa su čak i ljudi iz jedne softverske kuće poželeli da svoje kancelarije omoluju starinski – vesela je dok priča o tome kako se njena priča širi.

Nataša i Goran su srećni što su sa celom familijom uleteli u nešto sasvim novoFoto: Robert Getel / RAS Srbija

Dolaze joj ljudi iz Turske, Kine i Rumunije. Jednu baku iz sela Stepanovićevo, koja i dan-danas kreči po svom selu, zapamtila je cela porodica. Čula je da kod njih ima valjaka „s mustrama“, došla da ih kupi i zaplakala kad je videla već zaboravljene šare. U selo se vratila srećna s puno valjaka koje joj je poklonila.

Diplomirana vajarka nije otišla daleko od svoje struke. Samo, nedostaje joj pedagogijaFoto: Robert Getel / RAS Srbija

U Natašinoj porodici niko nije imao veze s umetnošću, ali su je roditelji podržali kada je upisala srednju umetničku školu u rodnom Šapcu. Upornošću i veštinom ovladala je tajnama juvelirskog zanata, a onda se zaputila na studije u Novi Sad, gde je upoznala i svog Gorana, udala se i brzo prilagodila. Posle završene likovne akademije u Novom Sadu, odsek vajarstvo, želela je da se bavi pedagogijom. Nikada sebe nije videla kao preduzetnicu, ali veruje da će jednoga dana otvoriti radionicu u kojoj će mladima prenositi svoja znanja i veštine.

– Najlepše je što u ovome nisam sama. Cela porodica se okupila i polako se ostvaruje san da radimo i tako provodimo više vremena zajedno. Niko se nije nadao da će sve krenuti u tako zanimljivom pravcu. Mi smo samo počeli da se igramo, a onda shvatili koliko je čudo taj internet. Ko zna kuda će nas sve odvesti slučajno otkriće zaboravljenog blaga – pita se Nataša i s puno optimizma gleda na budućnost.