njene-vrsnjakinje-hrle-u-grad,-ali-ne-i-miljana-(25):-otisla-je-na-selo,-zasadila-zlatni-delises-i-sada-zivi-ovako

Na imanju babe Vasilike i dede Radomira i uz njihov blagoslov, Miljanini roditelji Gordana (48) i Zoran (55) poverili su joj hektar zemlje da krene, i nisu se mešali. Brat Nemanja više voli da s roditeljima radi u porodičnoj firmi u Sokobanji ali, ko zna, možda će i njega Miljana povući na selo. Upisala je Višu poljoprivrednu školu u Prokuplju, znajući da je ne čeka bezbrižan studentski život, već mnogo rada i borbe. Uz podršku familije, pre četiri godine, uspela je da stvori svoj prvi zasad jabuka sorte zlatni delišes.

Svako želi vrhunski kvalitet, pa sa A klasom jabuka nema zimeFoto: Uroš Arsić / RAS Srbija

– Kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, odgovorna sam za jabučnjak sa oko 2.600 sadnica. Iako je to još mlad zasad, prošle godine smo imali prvu ozbiljniju berbu od dvadesetak tona jabuka i, što je najvažnije, imala sam obezbeđen plasman. Cena nije bila dobra, ali zato ove godine očekujem veći prinos i bolju cenu. Mnogo je važno da kvalitet bude najbolji mogući. jer sa A klasom jabuka nema zime. Svako želi vrhunski kvalitet – priča Miljana (25) dok nas vodi kroz beskrajne redove stabala na kojima dozrevaju plodovi za jesenju berbu.

S ponosom pokazuje mrežu koja je ove godine postavljena kao zaštita od grada i UV zračenja i objašnjava da je proletos urađena proreda kako bi stabla dala kvalitetne plodove. Prema svim pravilima agronomske struke, to je sada savremen jabučnjak, pa se Miljana nada da će ova godina biti berićetnija. Prihodom od prodaje planira da ispuni jednu poslovnu obavezu.

Baba Vasilika, deda Radomir i ujak Goran su uvek tu da priskoče u pomoćFoto: Goran Srdanov / RAS Srbija

– Na Konkursu za mlade poljoprivrednike u okviru Ministarstva dobila sam sredstva za unapređenje voćnjaka u iznosu od tri četvrtine vrednosti zaštitne mreže. Moja je obaveza da ostatak sredstava sama finansiram kad naplatim berbu. Sama to ne bih uspela. Puno je tu kalkulacija, a veliku pomoć mi pruža i ujak Goran, koji ima veliko iskustvo – kaže.

S ujakom, bakom i dedom upoznajemo se u voćnjaku, a ubrzo stiže i Sanja Čokojević, inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Poljoprivredne savetodavno stručne službe u Knjaževcu. Sve što ima veze s rezidbom, đubrenjem, uzorkovanjem zemljišta, Miljana je od nje učila.

Dok Miljana za slikanje oblači narodnu nošnju Ponišavlja, pričamo sa Sanjom, koja kaže da je Miljana već postala samostalna u odlučivanju i da je mnogo naučila.

Naša novinarka sa Sanjom Čokojević iz Poljoprivredne savetodavno stručne službe u KnjaževcuFoto: Goran Srdanov / RAS Srbija

– Ako mislimo da mlade ljude vratimo ili zadržimo na zemlji, moramo im obezbediti stručnu pomoć. U našoj službi ima više saradnika za ratarstvo, zaštitu bilja, stočarstvo, melioraciju i agroekonomiju. Dobar je i program Ministarstva za mlade na selu koji daje široke mogućnosti, a mi smo tu da im pomognemo u izradi biznis plana kako bi se lakše prijavili za sredstva ili predavanjima koja zimi organizujemo – priča Sanja.

U ovom kraju podno planine Rtanj nekada su se ljudi uglavnom bavili ratarstvom i stočarstvom, a sada je u okolini Sokobanje u ekspanziji voćarstvo.

– Osim jabuka, ovde ima i zasada dunja i krušaka. Moja porodica ima oko 400 stabala trešanja, koja već godinama obere mraz, lešnike smo zasadili na 40 ari, a na 33 ara imamo oko sto stabala oraha. Vidim budućnost u ovoj proizvodnji – kaže Miljana dok čeka da u septembru krene ručna, takozvana probirna berba njenih jabuka.

Obaveze oko voćnjaka joj, kaže, ne padaju teško, posebno kada dođe berba i kada može da oseti rezultate svoga rada i truda.

Najslađe je u hladu. Miljana sa kumčetom Ilijom i kumom MarijomFoto: Goran Srdanov / RAS Srbija

– Oduvek sam uživala na selu i hoću da ostatak života provodim što dalje od gradske gužve. Volela bih da od države dobijamo veće podsticaje kako bismo što više osavremenjivali mehanizaciju i svu opremu koja nam je potrebna za rad, da imamo veću prohodnost što se tiče plasmana – priča.

Savremen voćnjak ne može se zamisliti bez zaštitnih mrežaFoto: Goran Srdanov / RAS Srbija

Iz lepote Mužinca je teško otići iako do njega nije lako stići. Auto-putem do Ražnja je lepo, a posle do Sokobanje, kroz sela Deligrad i Rutovac, Bovan i Vrmdžu ka Trgovišu, put je uzan, valovit i krivudav sve do obronaka Rtnja. Predivni pejzaži i Sokobanja kao turistička destinacija vape za boljim putevima, a ljudi se nadaju jer znaju da bez toga nema razvoja ma koliko vredno radili.

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.