o-drugaricama-koje-se-vise-ne-javljaju-kad-postanemo-mame

O svim dilemama i promenama koje majčinstvo unosi u vaš odnos s drugaricama čitatjte u isposvesti sa sajta trudnoća i zdravlje.

Sećam se kada je moja dobra drugarica postala mama, mislila sam da se čitav jedan univerzum isprečio između nas. Ja tada još nisam imala decu i čitav taj svet majčinstva i beba bio mi je stran.

Osećala sam da je ona sada upućena u neke tajne života o kojima ja ne znam ništa. Nisam joj se javljala onoliko često kao ranije. Mislila sam da joj je druženje sada poslednje na pameti, da se promenila iz korena, da je postala neka sasvim druga osoba. Verovala sam da bi joj naše dotadašnje teme razgovora bile detinjaste i naivne.

Kada bismo se ipak videle na nekoj kafi, ona nije pričala o bebi. Nije pričala o pelenama, kašicama, bebinim malim razvojnim koracima. Mislila sam da ne želi da me opterećuje ili zamara time jer zna da ja nemam decu i da me te teme zato ne dotiču lično.

To je, paradoksalno, činilo da se osećam još više isključena iz njenog sveta. Svaki put kada bi mi rekla da ne može da se vidimo jer mora da čuva bebu, ja bih se osetila kao da mi kaže: „Imam mnogo pametnija posla sada“, a to me je bolelo. Naravno da sam razumela da je zauzeta i snažno sam se borila protiv tog osećaja, ali je sve vreme bio tu.

Međutim, nekoliko godina kasnije postala sam mama dvoje blizančića. Moj svet je porastao za čitav univerzum, srce mi je nateklo od smeha, ljubavi, divnih snova, ali i novih briga. Dinamika u našoj kući se iz korena promenila. Ali ispod svega toga ja sam i dalje ista ona Željka kao i pre.

Druženje ne mora da utihneFoto: trudnocaizdravlje.rs / Promo

Ali izgubila sam, možda privremeno samo, dve drugarice od kada sam postala mama. Dve drugarice koje nisu mame. Jedna se više nije javljala, nije inicirala susrete i kafe. Bilo je tu samo jedan ili dva poziva da mi čestita, ali to je sve. Druga drugarica je nastavila da se druži sa mnom, ali nikada ne pita za decu i nikad nije želela da ih vidi, ni na fotografiji. Kao da ne postoje. Ja sam nastavila da se družim sa njom, jer, šta god da je muči, makar se trudi da održimo prijateljstvo, a to nije mala stvar.

Ono što sam shvatila, od kada sam postala mama, jeste da nema univerzuma koji se isprečio između mene i mojih drugarica. Poručila bih im – to je samo u našim glavama.

Ja sam ona ista kao i pre, imam iste istacke strahove, iste nade i snove, iste me detinjaste i luckaste stvari zanimaju, iste serije i filmove gledam i knjige čitam. Razgovori bi nam bili potpuno isti, samo bih ponekad ispričala poneku anegdotu sa bebama, ali to bi te samo nasmejalo, veruj mi. I ne bih pričala o pelenama i bebećim hranicama, ali ne zato što bih tebe da poštedim, nego zato što to nije tema o kojoj razmišljam veći deo dana. Imam ja drugarice koje su mame i sa njima pričam o tome ponekad, kad imam neki problem i treba mi savet ili treba njima. Ali to nisu teme koje nas zbližavaju, to su obični rutinski kućni poslovi. Volela bih da pričam o snovima koje imam za svoje bebe, ali o tome ionako ne mogu ni sa drugaricama koje su mame. O tome pričam sa mužem. I kada bih ti rekla: „Ne mogu sada, nema ko da pričuva bebe“, to bi značilo samo to, da nema ko da pričuva bebe, i ništa više. To ne bi značilo da ne želim da se vidim sa tobom jer imam važnija posla. Ako bi neko uskočio da ih pričuva, rado bih se videla sa tobom.

Kako vreme prolazi, a naše bebe rastu, sve manje mislim o tim drugaricama. Verujem da će, kada same postanu mame, shvatiti sve ovo i da tada neće biti tog zida između nas. Tada ćemo moći da opet budemo kao pre. Znam to jer sam i sama bila s druge strane, kao što rekoh, i sve prošla svesna onoga što osećam. Ali znam isto tako da ovo ostaje pukotina između nas koja se ne može popuniti. Naše prijateljstvo može da bude dovoljno jako da preživi i to, da sagradi utvrđenja oko te pukotine koja će ga čuvati. Ali pukotina će da ostane zauvek tu. Kao što je ostala između mene i mojih drugarica koje su pre mene postale mame.

Biti nečija mama je predivan, božanski osećaj. Ali tvoj život može biti jednako čudesan i ako izabereš da ih nemaš. Ti praviš svoj život magičnim onoliko koliko ti želiš i koliko se potrudiš. Možeš da izabereš da odbaciš drugaricu koja je postala mama, a možeš da izabereš da oplemeniš svoj život jednim bogatijim prijateljstvom i da budeš mamina drugarica, uzor jednoj maloj devojčici ili dečaku. Možeš svoj život beskrajno da obogatiš smehom, onim iskrenim iz stomaka, i bezrezervnom ljubavlju jer deca tako vole.

Željka Kurjački, psihoterapeut/Trudnoća i zdravlje

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.