oduvek-sam-se-plasila-da-cu-umreti-pre-muza-jer-on-pojma-nema-o-zivotu:-onda-se-2014.-godine-desio-preokret-i-pokazalo-se-kakav-je-on-zaista

Suzanin status prenosimo u celosti:

Moj suprug je razmaženi dečak u telu muškarca. Njegova majka je započela taj posao, a ja ga nastavila. Celu našu vezu ja sam provela uterujući ga život odraslih dok se on opirao svim silama. Naravno, danas je mnogo bolji nego kada smo se tek upoznali ali i dalje je suštinski jedan razmaženi 12-godišnjak.

On nikad nije živeo sam, u životu nije platio račun, nikada ništa nije skuvao. Bukvalno ništa od toga ne zna jer mu je prvu polovinu života sve radila majka, a drugu ja. Čak i danas, posle 17 godina braka, uglavnom ja sve to radim. Nekada mi to smeta, ali uglavnom trpim jer ga jako volim.

Ja sam s druge strane živela sama punu deceniju pre nego što sam ga upoznala. Čim sam završila fakultet, iznajmila sam neku rupu od stana, kupila polovni auto i krenula da radim sve što odrasli rade jer nije imao ko da mi pomogne.

Otkad smo se venčali, najveći strah mi je da ću umreti pre njega, jer znam koliko će tada biti bespomoćan.

Februara 2014. godine sam slomila ruku, i to baš gadno. Imala sam mnogo operacija i dva carska reza, ali ovo je najveći bol koji sam pretrpela.

Osam nedelja sam provela u krevetu i nisam mogla da uradim ništa, čak ni da se okrenem. Bila sam potpuno bespomoćna. Svakako nisam mogla da kuvam ili čistim.

Htela sam da tih osam nedelja provedem kod svekrve, ali moj muž je rekao ne. A onda je uskočio i pokazao mi kakav je zaista.

Narednih osam nedelja zaista je radio baš sve. Kuvao, jednostavne obroke poput kajgana, ali kuvao je. Hranio me je, prao posuđe i veš, čuvao mačke. Presvlačio me je, kupao, stavljao mi pastu za zube na četkicu. Pitao me je kako se i gde plaćaju računi i završio je i to.

Nisam znala da išta od toga može, ali sve je radio i to bez kuknjave.

Nikad se u životu nisam osećala tako voljenom. To je najlepši poklon koji je mogao da mi da. I ne samo to, sada sam mnogo mirnija jer znam da može da se snađe bez mene.

Sve to se desilo pre više godina. Sada je on skoro pa odrastao čovek – ima posao i izdržava me jer ja trenutno ne radim, može da nahrani sebe i mačke, a nekad čak ide i u nabavku hrane.

Moj suprug je brinuo o meni kada sam bila potpuno bespomoćna i to je bio najlepši poklon.

Status ove žene uzburkao je internet jer toliko drami oko stvari koje bi trebalo da budu prirodne – poput toga da muž plati račune ili skuva nešto, a ljudima je najbolnija činjenica što je ona toliko zahvalna što je muž bio uz nju i pomagao joj u vreme kada to sama nije mogla.

– Zašto ga toliko hvališ zbog stvari koje svaki normalan čovek ume i treba da radi?

– Imaš li malo samopoštovanja? – glase komentari. Ima i onih koji ipak misle drugačije.

– Mislim da mašite poentu. On ranije nije morao ništa od toga, i ne samo to, ni majka ni žena mu nisu ni dozvoljavale da bude samostalan i praktično su ga ohrabrivale u takvom životu. Međutim, kada je zagustilo, on je stisnuo zube i uradio sve što treba. To je pouka, i hvala što si je podelila sa nama -poručuju malobrojni.

A šta vi kažete?