U kategoriji Blace, Doljevac, Društvo, Kuršumlija, Merošina, Poslednje Vesti, Prokuplje, Žitorađa.

    PROKUPLJE- Dolazak proleća, s prvim sunčevim zracima, dovodi i do buđenja gmizavaca, od kojih su po čoveka najopasnije zmije. I ako se u samom gradu, retko može sresti ovaj gmizavac, najčešće je to smuk, koji je jureći nekog guštera ili sitnijeg glodara, zalutao u vaše dvorište, ili kuću. Smuk se snekad smatrao kućnom zmijom, naročiro na selu, jer je uništanao glodare, koji su se hranili žitaricama, hlebom, i svim što glodar može, naročito jer njegov ujed nije otrovan, i spada u vrstu udava. Ova zmija se nije ubijala, tada iz drugih razloda, dok su danas sve zmije zakonom zaštićene. Mnogo opasnije dve vrste zmija, koje se mogu zateći u našim krajevima jesu poskok i šarka, mada se mnogo ređe mogu zateći u gradu.
    No naš tekst vezan je za priču našeg sugrađanina, koji do duše živi malo visočije, u ulici iznad gradske bolnice, a koji je morao na hitan apel da odjuri kući s posla, jer je neko od ženske čeljadi ugledao zmiju, tik ispred kućnog praga ! S obzirom na to da u blizini ima male dece ne čudi nas uzrujanost našeg sugrađanina.
    U razgovoru nam je rekao da je pre nekih desetak dana video zmiju na drugom kraju grada, ovog puta u nizini, verovatno blizu reke, ka “Plehanoj kući”.
    Utešio nas je pričom da se radi o neotrovnom smuku, koji obično obitava u vodi i oko nje, jer se hrani žabama i gušterima.
    Da bi ste razlikovali tri zmije koje najčešće možete sresti kod nas, usim smuka koji je najduži, poskok ima rog na nosu, i ne skače, kako to ljudi obično misle, a šarka je najmanja i poznata je baš po karakterističnoj šari na leđima, po kojoj je i dobila ime.
    Zato budite obazrivi kad se krećete po prirodi, nosite jake čizme i pantalone. U koliko vam se kojim slučajem desi bliski susret s ovim stvorom koji ledi krv u žilama, najvžnije je ne paničiti. Morate je polako zaobići, minimum dva metra od nje, ne praveći nagle pokrete. Ako već morate, nežno je štapom dodirujte s odstojanja, dok ne ode, a kažu da poskoka vredi politi s malo vode.
    Ukoliko je zmija došla kod vas u goste, ili ste je slučajno napipali u cipeli, kao jedna naša sugrađanka, ili, pak, zatekli u fioci kao što nam se svojevremeno žalila jedna druga Prokupčanka, morate otkriti koja je služba nadležna za njihovo uklanjanje, da bi ste shvatili da u našem gradu takva ne postoji, i da su zmije zakonom zaštićena vrsta, te da se slobodno mogu šetati kud god hoće, a vama, ako je slučajno ubijete sledi kazna kao za krivično delo, od novčane, do zatvorske, u zavisnosti od toga koja zmija je u pitanju.
    Jedino što može biti utešno za vas je to da ujed naših otrovnica nije smtonosan, da postoji serum protiv njihovog ujeda, a da su i ljudi iz mesta udaljenih od zdravstvenih institucija, peživeli ujed zmije.
    No, u svakom slučaju, najzdravije je da je nikad ne sretnete, jer što naš narod najčešće kaže : Ne volim ni ime da joj čujem, i kad je vidim na TV. sav se naježim !
    A što se tiče našeg sugrađanina s početka priče, on je uspešno oterao svoju zmiju s kućnog praga. Možda je to bio dobrodušni smuk, nekad nedodirljivi i korisni kućni ljubimac, možda neka druga, opasnija, ali rizik je morao biti otklonjen zbog ukućana.
    A vi, koji se plašite ovakvih situacija, najbolje nabavite kokošku “morku”. Ona je najpouzdaniji terminator za zmije. A i ne može krivično da odgovara !

    Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=465851