ova-biljka-raste-bukvalno-na-ulici-i-uz-trotoar-i-svi-misle-da-je-obican-korov,-a-u-stvari-je-veoma-ukusna-i-ekstremno-lekovita!

Jedna od nepravedno zapostavljenih, a svakako dragocenih biljaka jeste tušt, samonikla korenska biljka koja raste gotovo svuda u celoj našoj zemlji, čak i uz ulicu i trotoare. I dok je većina čupa jer narušava estetiku, oni malobrojni znaju da je tušt, poznat i kao tušanj ili portulak, zapravo lekovita i hranljiva vrsta korova.

„Iako je korov i raste svuda (u baštama, na livadama, u dvorištima, pa čak i na trotoarima), tušt je u stvari lekovita biljka, bogata nutrijentima i povoljno utiče na organizam. Još jedna prednost svih „korova“ i samoniklih biljaka je ta što se ne tretiraju pesticidima pa su samim tim zdraviji za nas za razliku od klasičnog zeleniša iz prodavnice“, objašnjava sertifikovani holistički nutricionista Katja Jakovljeva.

🌿Ovo je tušt, biljka koju često objavljujem u stories i koju redovno dodajem u ishranu.🌿 Zašto je dobar? Iako je korov i raste svuda (u baštama, na livadama, u dvorištima, pa čak i na trotoarima), tušt je u stvari lekovita biljka, bogata nutrijentima i povoljno utiče na organizam. Još jedna prednost svih „korova“ i samoniklih biljaka je ta što se ne tretiraju pesticidima pa su samim tim zdraviji za nas za razliku od klasičnog zeleniša iz prodavnice.

Tušt ima blago kiselkasti ukus i odličan je za dodavanje u salate, smuti ili u glavna jela. Neki prave od njega pljeskavice i dodaju u supe. To još nisam probala, volim ga u svežem obliku.

Ovaj “korov” bogat je omega-3 kiselinama (sadrži najviše omega-3 od zelenog lisnatog povrća), vitaminima A, B, C i E, a od minerala kalcijumom, kalijumom, gvožđem, magnezijumom, cinkom, fosforom i manganom.

Tušt je poznat po tome što smanjuje holesterol u krvi, a povoljno utiče i na digestivni i urinarni sistem i na kožu. Posebno se preporučuje diabetičarima, jer smanjuje glukozu i trigliceride u krvi.

Ako sam van Beograda, ponekad ga naberem, a inače ga kupujem na Kalenić pijaci (tezga 420). Ako imate svoju baštu, vredi zasaditi ovu korisnu biljku, jer brzo i lako raste i ne zahteva neku brigu oko održavanja. Primetila sam da tušt često raste u zemlji gde ima peska.

Sledeći put kada šetate gradom, gledajte dole, sigurno ćete negde primetiti ovu samoniklu biljku.💚
Da li jedete tušt i na koji način? . 🌿P.S.: u sledećem postu ću vam ispričati za još jednu samoniklu biljku, a to je štir.🌿
.
.
.
#vitars #tust #tušt #samoniklobilje #purslane #bilje #gogreen #vegan #zdravahrana #zdravlje #plantfood #plants

„Ovaj korov bogat je omega-3 kiselinama (sadrži najviše omega-3 od zelenog lisnatog povrća), vitaminima A, B, C i E, a od minerala kalcijumom, kalijumom, gvožđem, magnezijumom, cinkom, fosforom i manganom. Tušt je poznat po tome što smanjuje holesterol u krvi, a povoljno utiče i na digestivni i urinarni sistem i na kožu. Posebno se preporučuje dijabetičarima, jer smanjuje glukozu i trigliceride u krvi“, dodaje Jakovljeva, koja je inaće i autor bloga o zdravoj ishrani „Vita.rs“.

U narodnoj medicini tušt je poznat kao blagoslovljeno povrće i rado ga od davnina koriste kao dijuretik, ali i sredstvo za mršavljenje. Takođe, prilikom spoljne primene može da pomogne kod isceljenja rana, psorijaze i mehura.

Tušt – i lek i hrana Foto: Profimedia

No, vratimo se na gastronomski značaj ove zelene biljke. „Tušt ima blago kiselkasti ukus i odličan je za dodavanje u salate, smuti ili u glavna jela. Neki prave od njega pljeskavice i dodaju u supe“, ističe naša sagovornica, a otkrila nam je i jednostavan recept za salatu od tušta.

Tušt možete i sami uzgajati, s obzirom da gotovo da ne zahteva nikakav trud i brigu. Ako, pak, niste u mogućnosti da ga posadite, možete ga slobodno nabrati tamo gde je priroda čista.

„Ako sam van Beograda, ponekad ga naberem, a inače ga kupujem na pijaci. Ako imate svoju baštu, vredi zasaditi ovu korisnu biljku, jer brzo i lako raste i ne zahteva neku brigu oko održavanja. Primetila sam da tušt često raste u zemlji gde ima peska. Sledeći put kada šetate gradom, gledajte dole, sigurno ćete negde primetiti ovu samoniklu biljku“, zaključuje Katja Jakovljeva.