Ovaj čovek je zadužio Kuršumliju

    U kategoriji Društvo, Kuršumlija, Poslednje Vesti.

    KURŠUMLIJA- Ne mogavši da gleda nepravdu koja se čini jednoj maloj zemlji i narodu, mladi danski lekar, Vilijam Teodor Melgard odlučuje da se uputi u Srbiju i da svoj doprinos u humanitarnom radu.

    Stigavši u Srbiju dr Melgard se stavio na raspolaganje srpskoj Vrhovnoj komandi, koja ga raspoređuje za lekara Okružne bolnice u Knjaževcu, 26. juna 1915. godine i postavlja ga za upravnika.

    Dr Melgard sa osobljem bolnice

    Nakon okupacije Knjaževca dr Melgard se javlja upravniku vojne bolnice u Sokobanji, gde nastavlja svoju humanitarnu misiju. Zajedno se sa srpskom vojskom povlači do Prizrena, gde je zbog bolesti morao da ostane. Nakon kratkog boravka u Prizrenu odlazi u Skoplje, zahvaljujući svom stranom državljanstvu Vilijamu su Bugari dozvolili da radi u bugarskoj bolnici u Skoplju, čak su hteli da ga sa bolnicom pošalju u Bugarsku ali je on odbio, molio je da ga upute u Srbiju, što su Bugari i učinili, ubrzo se našao u Nišu, juna 1916. godine u kome ostaje do decembra 1918. godine.

    Suočen sa teškim položajem Srbije nakon I svetskog rata dr Vilijam Teodor Melgard upućuje 8. decembra 1918. godine pismo Ministarstvu unutrašnjeg dela, u kojem između ostalog traži da mu se umesto prethodno traženog specijalnog odeljenja u bolnici u Nišu, dodeli mesto lekara u nekoj manjoj varoši (u Šumadiji, Bosni ili Hercegovini), kao i pravo da sa sobom povede tri obučene i iskusne bolničarke.

    Sanitetska uprava Vrhovne komande i privremena Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ponudila je dr Vilijamu Melgardu da bira između Raške i Kuršumlije. Dr Melgard je odabrao Kuršumliju, kojoj je lekar bio veoma neophodan. Kuršumlija je preživela strahovita razaranja bugarskih okupatora za vreme I svetskog rata.

    Izgradnja zgrade bolnice u Kuršumlija započela je 1912. godine ali zbog početka Prvog svetskog rata nije bila u potpunosti završena. Nakon završetka rata zgrada bolnice bila je sva u ruševinama, zapuštena, puna prljave slame, jer je Bugarskim okupatorima služila kao konjušnica.

    Pročitajte i…  Priznanja poslodavcima koji su doprineli smanjenju nezaposlenosti

    Dr Melgrad se sa suprugom Vidom Riznić i sinom Renom useljava u jednu od bolničkih prostorija. S obzirom da je bolnica bila u ruševina, a iz dana u dan se povećavao broj bolesnika, Vilijam je odmah zasukao rukave i krenuo u obnovu bolnice. Nije se libio da sam očisti bolnički krug, popravi nameštaj, uredi bolnički park. Na doktorov zahtev i molbu dobijena je materijalna pomoć od srpske vlade iz Beograda i predstavnika Srpskog potpornog fonda iz Niša. Pristižu pošiljke sanitetske opreme, ćebadi, lekova, pa bolnica počinje da prima svoje prve pacijente krajem 1918. godine.

    Veliku pomoć i podršku pružaju mu bolničarke: Jovanka Milošević iz Kraljeva, Ruža Ostrović i Sofija Zarić, iz Beograda. Dr Melgard, tri bolničarke i nekoliko pomoćnih službenika, činili su celokupno osoblje bolnice u oslobođenoj Kuršumliji, te 1918. godine.

    Dr Melgard nije samo radio na obnovi bolnice, već je želeo da oplemeni njen kompleks. Tako je napravio mali bazen-fontanu ispred ulaza u bolničku zgradu. Bazen je na krajevima imao dve pseće glave, simbole vernosti i zaštite. Nešto kasnije nastala je i njegova skulptura „Žena s detetom“. Priča se da je kao model za ovu skulpturu poslužila jedna mlada Cigančica sa svojim detetom, iz okoline.

    Otvaranje Dečijeg odeljenja u Kuršumliji bilo je obeleženo izborom dr Melgarda za rukovodioca. Zdravstvena misija dr Melgarda se ne ograničava samo na dečije bolesti, on kontroliše kožno-venerična oboljenja, infektivne bolesti, radi obdukcije. Njegovu posvećenost poslu ništa nije moglo sprečeni, odlazio je do udaljenih zaselaka često pešice ili na konju, nikada nije tražio novac za svoj rad, njemu je humanost bila na prvom mestu.

    Pročitajte i…  Bioskopska sala Kulturnog centra “Drainac” Blace dobila projektno platno za 3D filmove

    U narodu postoji jedna priča koja na najbolji način opisuje humanost i skromnost ovog danskog lekara.
    U jednom od kuršumlijskih selu, jedna porodilja iz imućne porodice imala je težak porođaj. Pošalje njen svekar hitno da se dovede dr Melgard iz varoši. Doktor ubrzo dođe i uspešno porodi ženu. Videvši da mu je snaha na svet donela zdravo muško unuče i da je porođaj uspešno okončan, domaćin upita doktora koliko novca treba dati i da on ne žali para da ga nagradi jer je imućan čovek. Dr Melgard je odgovorio domaćinu: “Daj mi samo jednu jabuku iz tvog lepog voćnjaka” .

    1919. godine u Kuršumliji je otvorena Državna zanatska i Građanska škola, Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS, je imenovalo dr Melgarda za predavača „Opšte higijene“. Pored svojih dužnosti predavača u školama, u toku školske 1919 –1920. godine, dr Melgard organizuje i predavanja iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja i unapređenja higijene.

    Narod je veoma brzo zavoleo dr Vilijama Teodora Melgarda i njegovu ženu Vidu. Vili, kako ga je narod od milošti prozvao, bio je veoma energičan s velikom verom u pobedu dobra. Rođanje sina Knuta, 31. marta 1920. godine, u Kuršumliji, unelo je novu nadu i radost u njegovu porodicu.

    U periodu posle Prvog svetskog rata, u celoj Srbiji, pa tako i u kuršumlijskom kraju, bolesti i nevolje se smenjuju. Epidemija šarlaha napada iscpljeno stanovništvo, uzima veliki broj žrtava, naročito dece. Pružajući pomoć jednom detetu obolelom od šarlaha, u selu Dobri Do, i sam dr Melgard je oboleo. Epidemija je odnela život dr Vilijama Melgarda 17. novembra 1920. godine. Po pravoslavnom običaja, a o trošku opštine, dr Melgard je sahranjen na kuršumlijskom groblju. Srpski arhiv, časopis za celokupno lekarstvo (1921, sv 1, str 76.) objavio je tužnu vest: “ Dr Vili Teodor Melgard, honorarni lekar Sreza kosaničkog, Okruga topličkog, umro je 17. novembra, 1920. godine, u Kuršumliji“.

    Pročitajte i…  Asfaltira se put u Đurevcu

    U vreme ratova životi su kratki, a iskustva velika i teška. Lekar Melgard je preminuo mlad, u trideset drugoj godini života. Pomogao je velikom broju dece, ali nije doživeo da uživa u detinjstvu svojih sinova, Renea i Knuta. Sin, Knut Vilijem Melgard (Knut Wilhelm Mollgaard), umro je u cvetu mladosti, u devetnaestoj godini. Sahranjen je 1939. godine, i počiva pored oca.

    Nikada se ne zaboravljaju ni loša ni dobra dela. Dobra dela danskog lekara za kuršumličane i celokupan Srpski narod u I svetskom ratu nisu zaboravljena. Dr Vojin Šulović, akademik (SANU) rođen u Kuršumliji, uz pomoć dr Budimira Pavlovića, kustosa Muzeja medicine Srpskog lekarskog društva u Beogradu obnovio je sećanje na ovog danskog lekara. Na zgradi prve bolnice u Kuršumliji, 27. avgusta 1995. godine, postavljena je memorijalna ploča u znak zahvalnosti dr Vilijamu Melgardu. Spomen obeležje je otkrio dr Vojin Šulović, tadašnji predsednik Srpskog lekarskog društva. Istovremeno je na kuršumlijskom groblju podignut spomenik dr Vilijamu Teodoru Melgardu i njegovom sinu, Knutu Melgardu. U Kuršumliji, jedna ulica nosi naziv po dr Vilijamu Melgardu, a slika lekara Vilija čuva se u Muzeju medicine, u prvom Pasterovom zavodu na Balkanu, u Nišu.

    (Autor Nikola Dragović, diplomirani politikolog)

    Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=475826


    Share Tweet Send
    0 Komentara
    Učitavanje...