ovako-je-svetislav-vukovic-upoznao-zorana-radmilovica:-a-scenu-koju-je-napravio-sa-ljubisom-samardzicem-studenjak-ne-zaboravlja

„Kad se samo setim, pijesak na sve strane, Hotel Jugoslavija i SIV u skelama, Studentski grad dopola izgrađen… U to vreme sam upoznao Miću Orlovića, s kojim sam igrao u studentskoj košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije. On je već bio spiker na razglasnoj stanici. No, nakon što je prošao audiciju u Radiju, ja ga nasledim. I, to ne zato što sam vole taj poziv, već isključivo zbog honorara, koji mi je pokrivao smeštaj u Studenjaku i hranu u menzi. Uz to sam, razumije se, bio i u dramskoj sekciji s Bekimom Fehmijuom, Vladom Popovićem, Nikolom Jurinom, Đorđem Nenadovićem…“, ispričao je Svetislav Vuković za „Slobodnu Riječ“, kada je i otkrio da je Bekima učio srpskom jeziku, kao i da je na audiciji za spikera na Radiju Beograda sreo Zorana Radmilovića kako čeka u redu.

U istom intervjuu je Vuković otkrio kako su nastale legendarne pesme koje je napisao:

„Pošto sam već pisao pesme za vojne listove, zagrebački kompozitor Alfons Vučer predloži mi da za Zagrebački festival ’66. napišem pesmu, koja će u naslovu imati žensko ime. Tako je nastala “Mirjana”, koju su otpevali “Crveni koralji” u alternativi s Milanom Bačićem. Pesma je osvojila sve nagrade! Mora da mi se to svidelo, pošto sam od tada do danas napisao, što dječijih što zabavnih i narodnih, skoro 1.000 pesama. Tako su nastale “Odiseja”, “Ja te volim”, “Ljubav je samo reč”, “Kad bih znao da je sama”, “Maestro i violina”, “Pahuljice moja“.

Ova poslednja je nastala tako što mu se Kemal požalio da je napisao pesmu za svakog pevača osim za njega. Talentovani Vuković je „Pahuljicu moju“ napisao u jednom dahu.

On je i autor pesme koja je obeležila detinjstva mnogih. „Pozdravite moga tatu“ potpuno je drugačija od popualrnih pesama, i baš ona dočarava svu širinu njegovog pesničkog umeća.

Vešt sa rečima Vuković autor je i kultnog hita Zdravka Čolića „Ljubav je samo reč“.

„Bilo je to u vreme kada sam na Prvom programu TVB vodio emisiju portreta ugoslovenskih kompozitora „Čeznem da sam s vama“. Tri dana prije prenosa ove emisije iz Doma Sindikata, zamoli me Vojkan Borisavljević da napišem pesmu za Zdravka. Napisao sam je u autobusu 53, na putu od Zelenog venca do Košutnjaka“.

Obožavao je da piše, ali nije voleo da „piše pesme na gotovu muziku“. Uradio je to jednom pišući stihove za numeru „Ja te volim“ koju je otpevao Leo Martin. Tada i nikad više.

Svetislav koji je jedan od četvorice rodonačelnika profesije novinar- voditelj u elektronskim medijima (jedan od njih bio je Milovan Ilić Minimaks) podelio je i nezaboravne studentske dane sa Ljubišom Samardžićem. Četvrti blok Studentkog doma krije njihove osvajačke pohode, on je za „Slobodnu Riječ“ otkrio kako je izgledala jedna avantura.

„Zakucamo na prva vrata, uletimo u sobu punu 18-godišnjakinja i započnemo „scenu“. Prvi će Ljubiša: „Mom kolegi je muka, imate li rakije?“. Ja se dramski srušim na prvi slobodan krevet, a sirote devojke se rastrče oko mene ne bi li našle rakiju. Tu uleti ponovo Ljubiša: „Znate, najbolje bi, možda, bilo da ga izmasirate!“. Uzgred gucnem dva, tri gutljaja i odmah mi, naravno, bude bolje. Tu nas već provale i rastanemo se uz opšti smeh“.

Svetislav Vuković je rođen 3. februara 1936. godine u Štitarici kod Mojkovca. U rodnom mestu je završio osnovnu školu. A u Kolašinu Nižu gimnaziju.

Četiri razreda Više realne gimnazije završio u Ivangradu, osmi razred gimnazije i veliku maturu u Bijelom Polju.

Apsolvirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu iako mu je prvobitna namera bila da uoiše Pilotsku ili Pozorišnu akademiju (zato je i pobeo od kuće).

Spiker Radija Beograd postao je 1961. Radio je zatim na radiju u Nišu i Svetozarevu, današnjoj Jagodini, gde je i bio jedan od osnivača radio stanice.

Vratio se potom u Beograd na Drugi program radija.

Među čuvenim emisijama koje je vodio na radiju bile su „Sunce, more, bit i hit“ i „Muzika, sport, muzika“.

Izuzetno su bile gledane i njegove televizijske emisije „Čeznem da sam sa vama“, „Sećaš li se onog sata“, „Sabori u Srbiji“, „Čaša vode sa izvora“.

Sjajan je bio i kao voditelj raznih festivala, a za svoj rad nagrađen je brojnim priznanjima između ostalog Nagradom za životno delo Radio-televizije Srbije 1999. godine.