ovo-je-hrana-koja-izaziva-alergiju-i,-znate-sta,-poprilicno-ce-vas-iznenaditi-jedna-cinjenica

Ali su one koje ih najčešće izazivaju: kravlje mleko, jaja, pšenično brašno, soja, kikiriki, koštunjavo voće, riba, morski plodovi, susam, voće i povrće. Alergija na hranu se različito manifestuje zavisno od toga da li je zahvaćena koža, gastrointestinalni ili respiratorni trakt, a simtomi su: otoci usana, očiju, ušiju, te urtikarije, bolovi u stomaku, povraćanje, proliv, kijanje i bronhoopstrukcije i anafilaktički šok kao najteža reakcija.

O simptomima, opasnostima i tretiranju alergijske reakcije na hranu razgovarali smo sa prof. dr Marinom Atanasković-Marković, pedijatrom alergologom s Univerzitetske dečje klinike Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Alergija na hranu je neželjena reakcija izazvana proteinima iz hrane biljnog ili životinjskog porekla. Simptomi obično nastaju u roku od dva sata od uzimanja ili izlaganja alergenima hrane. Alergija se može manifestovati na različite načine zavisno od toga koji je sistem organa zahvaćen (koža, gastrointestinalni ili respiratorni trakt), a klinički simptomi variraju od lokalizovanih simptoma (otoka usana, očiju, ušiju), preko sistemskih (urtikarija, bol u stomaku, povraćanje, proliv, kijanje, bronhoopstrukcija) do anafilaktičkog šoka. Kod visokosenzitivnih osoba sistemske reakcije se javljaju i posle kontakta s alergenima hrane putem kože i/ili inhalacijom – objašnjava dr Atanasković-Marković.

Prof. dr Marina Atanasković-Marković, pedijatar-alergolog s Univerzitetske dečje klinike Medicinskog fakulteta Univerziteta u BeograduFoto: Profimedia

Namirnice na koje smo najčešće alergični

– Kod pacijenata s alergijskom kijavicom i senzibilizacijom na polene trava, drveća i korova, nakon konzumiranja svežeg voća ili povrća mogu da se jave simptomi poput peckanja, svraba ili bola u ustima ili svraba u ušima (oralnoalergijski sindrom – OAS) zbog unakrsne reaktivnosti između polena na koje je osoba već senzibilisana i proteina iz voća ili povrća.

– Na primer, kod osoba koje imaju alergiju na polen breze posle konzumiranja sirove jabuke, kruške, kajsije, breskve, dunje, višnje, šljive, maline, jagode, badema i lešnika mogu se javiti simptomi OAS, dok se slične tegobe kod osoba alergičnih na ambroziju mogu javiti nakon konzumiranja lubenice, kivija ili banane. Kod odojčadi koja su na prirodnoj ishrani ili na ishrani mlečnim formulama tokom prvih meseci života može da se javi i krv u stolici, što je takođe jedna od alergijskih reakcija na proteine kravljeg mleka – kaže doktorka Atanasković Marković.

Vlada mišljenje da postoji neka određena hrana koje izaziva alergiju na hranu, ali verujemo da će vas iznenaditi činjenica da zapravo nema namirnice biljnog ili životinjskog porekla koja ne može da izazove alergiju na hranu. U odnosu na uzrast deteta, najčešći alergeni hrane su kod odojčadi: kravlje mleko, jaja, pšenično brašno i soja;

kod dece uzrasta dve do 10 godina: kravlje mleko, jaja, kikiriki, koštunjavo voće, riba, morski plodovi, susam, kivi; kod starije dece kikiriki, koštunjavo voće, riba, morski plodovi, susam, voće, povrće…

Morski plodovi su čest alergenFoto: Profimedia

– Deca s alergijom na hranu mogu biti osetljiva na neku drugu hranu koja ima slične homologe proteine. Na primer, osobe sa alergijom na kikiriki mogu biti senzibilisane i na druge mahunarke kao što su soja, grašak, pasulj, sočivo ili leblebija. Kod dece s alergijom na proteine kravljeg mleka u oko 30 odsto slučajeva se javlja i unakrsna reakcija sa kozjim ili ovčijim mlekom, a u oko 10 odsto slučajeva i sa goveđim mesom.

Kako se dijagnostikuje alergija na hranu

Ispitivanje alergije na hranu podrazumeva kožno testiranje (standardnim komercijanim alergenima ili svežim namirnicama – prik ili prik to prik testiranje, aplikacija patch testa), in vitro – određivanje specifičnih IgE antitela i provokaciju suspektnom hranom.

– Postojala je zabluda da se kožno testiranje deci ne radi pre četvrte godine života. Kožno testiranje ili in vitro testiranje ako je neophodno radi se već od drugog meseca života, recimo ako se posumnja da se radi o alergiji na proteine kravljeg mleka – ističe doktorka.

Ispitivanje alergije na hranu podrazumeva kožno testiranje (standardnim komercijanim alergenima ili svežim namirnicama – prik ili prik to prik testiranje, aplikacija patch testa), in vitro – određivanje specifičnih IgE antitela i provokaciju suspektnom hranomFoto: Profimedia

Pre kožnog testiranja neophodno je prekinuti antihistaminike pet do sedam dana.

– Ukoliko je prisutna urtikarija ili angioedem, kožno testiranje se ne radi jer se dobijaju lažni pozitivni, odnosno negativni rezultati koje je teško pravilno interpretirati.

Terapija alergije na hranu: Eliminaciona dijeta i imunoterapija

Terapija alergije na hranu podrazumeva eliminacionu dijetu i imunoterapiju.

– Eliminaciona dijeta podrazumeva strogo izbegavanje alergena hrane i izbegavanje unakrsnoreaktivnih alergena hrane. Neophodno je i pacijente edukovati da obavezno čitaju sastojke na etiketama hrane i o korišćenju adrenalina za samodavanje kod anafilakse na hranu. Imunoterapija predstavlja oblik lečenja u kome se daju progresivno povećavajuće doze alergena osetljivim osobama radi redukovanja ili eliminacije alergijskog odgovora. Oralna imunoterapija se sprovodi proteinima denaturisanih toplotom (mleko i jaja), a oralna imunoterapija kikirikijem je još u eksperimentalnoj fazi.

U prodaji novi Blic žena VODIČ ZA ZDRAVIJI ŽIVOT!

Alergijske bolesti u Evropi i svetu beleže dramatičan rast tokom poslednjih nekoliko decenija. Nalaze se na petom mestu među vodećim hroničnim nezaraznim bolestima, rame uz rame sa masovnim bolestima kao što su dijabetes, hipertenzija i kardiovaskularne bolesti.

Vodič za zdraviji život – Ja i moja alergijaFoto: Shutterstock

Zato je, posle izdanja o dijabetesu, kardiovaskularnim problemima, depresiji , hormonima I glavoboljama „Blic žena“ spremila novo izdanje serijala Vodič za zdraviji život „Ja i moja alergija“.

U pomoć smo pozvali alergologiju i imunologiju, grane medicine koje se bave dijagnostikovanjem i terapijom alergija. Nabolji lekari, neki od njih usko specijalizovani za alergije, govore o uzrocima i vrstama alergija, o novim metodama lečenja, o bezglutenskoj ishrani koja je Novaka Đokovića vratila u sam vrh svetskog tenisa…

Prof. dr Vesna Tomić Spirić, internista, alergolog i klinički imunolog, direktor Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije kaže da su alergijske respiratorne bolesti, pre svega alergijska kijavica i bronhijalna astma, poprimile su na kraju 20. veka epidemijski karakter i nastavljaju u istom trendu i u trećem milenijumu.

– Procenjeno je da u Evropi 150 miliona ljudi pati od hroničnih alergijskih bolesti, 100 miliona od alergija na polen, 70 miliona od astme. Predviđa se da će do 2025. godine svaki drugi stanovnik Evrope bolovati bar od jedne alergijske bolesti. U Srbiji, procenjuje se, od alergijskog rinitisa boluje oko 400.000 osoba, a velika većina bori se sa sezonskim oblikom.

Mnogo je razloga da već danas nabavite svoj primerak Vodiča za zdraviji život: Ja i moja alergija. Požurite!