ovo-sam-ja-sa-2,-4,-13-godina-i-sada:-vec-sa-4-godine-primeticete-sitnicu-koja-mi-je-obelezila-zivot-i-tada-je-sve-krenulo-nizbrdo

Ovo je njena priča koju prenosimo u celosti:

Ovo je verovatno moja omiljena slika. Imala sam dve godine i roditelji mi kažu da su stranci zastajali da me slikaju jer sam im bila toliko lepa. Jeste jezivo, ali je na neki način i lepo.

LaraFoto: Facebook

Onda sam krenula u obdanište. Nisam više bila toliko lepa, ali bila sam simpatična i slatka, barem se meni tako čini.

LaraFoto: Facebook

Kao što verovatno primećujete, ovde sam već punačka. Ovo je bio period kada sam počela da se gojim. Tu su već ljudi prestali da zastajkuju na ulici zbog mene i govore mi kako sam lepa. Komplimente sam čula samo od roditelja i bake. Naravno, bila sam dete i nisam brinula posebno oko toga, ali činjenica je da sam počela da primećujem da komplimenata više nema.

LaraFoto: Facebook

Uvek sam se smejala i svi su mislili da sam divno, veselo dete. Bila sam, međutim, debela. Ne nešto posebno, ali sasvim dovoljno da zbog toga zaradim grozne nadimke.

Posebno se sećam događaja iz petog razreda, kada su dečaci sastavljali listu najlepših devojčica u odeljenju. Naivno sam pitala zašto mene nema tu. Znala sam, naravno, da se ne bih našla na prvim mestima, ali mene uopšte nije bilo tu. I nisam očekivala odgovor koji je usledio:

„Ti si previše ružna da bi bila na spisku“.

Tog dana je moje samopouzdanje uništeno. Taj dan sam proplakala krijući se u kupatilu.

Od tog dana ja patim od konstantne nesigurnosti. A da sve bude još gore, negde u tom periodu su mi i roditelji skrenuli pažnju da bih morala na dijetu. Na svim porodičnim okupljanjima, rođendanima i proslavama, svi rođaci su gledali i komentarisali šta i koliko jedem. To je bilo ponižavajuće.

Počela sam da se upoređujem sa drugaricama, a posebno sa mlađom sestrom. Činilo mi se da sve one jedu ogromne količine hrane, a bez problema su mršave. Nisam mogla da razumem zašto i kako one tako nehajno jedu čokoladu, dok meni moja majka jednu tablu čokolade razvuče na dve nedelje.

Imala sam samo 11 godina, a provodila sam sate pred ogledalom, pitajući se zašto sam tako ružna i debela. Naravno, to sam krila od drugih. Pred drugima sam se i dalje pravila da sam vesela i neopterećena svojim izgledom.

LaraFoto: Facebook

A evo i mene sa 13 godina. Slika je mutna, ali je najbolja koju imam iz tog perioda. Tek sam ušla u pubertet i naglo sam izrasla pa sam naglo i smršala. Prva sam u odeljenju dobila grudi, pa su dečaci stalno to komentarisali. Imala sam i užasne probleme sa aknama.

Danas, kada pogledam te slike, vidim slatku tinejdžerku, ali u to vreme mislila sam da sam monstrum.

Dečaci su počeli da me primećuju, neki čak i da me zovu na sastanke. Već sam imala Fejsbuk i nepoznati muškarci su mi komentarisali slike i slali poruke. Bilo je i onih od 30 godina koji bi mi slali poruke. Naravno, gadili su mi se. Gadili su mi se svi ti komentari.

U to vreme, otac mog očuha me je seksualno zlostavljao i svaka interakcija sa muškarcima mi je bila bolna i mučna. Samopouzdanje mi je i dalje bilo nepostojeće.

LaraFoto: Facebook

Evo me sa 16 godina. Ovo je naša, italijanska verzija maturske večeri i to je početak najmračnijeg perioda u mom životu.

Moji roditelji su saznali za seksualno zlostavljanje i prijavili dedu. Počelo je suđenje i pozvana sam na svedočenje za koje nisam bila mentalno spremna. Nisam mogla da spavam, nisam mogla da se skoncentrišem u školi i izolovala sam se od svih. Prijatelji iz razreda počeli su da mi se podsmevaju i da me maltretiraju.

Okrenula sam se hrani i kilogrami su počeli da se gomilaju. Međutim, i dalje sam uporno bila nasmejana. Stalno nasmejana, da ne opterećujem roditelje. Onda sam poželela da odem iz zemlje.

Konačno, 2016. godine sam otišla na razmenu učenika u Ameriku. Trebalo je da tamo ostanem godinu dana. Bila sam uverena da će mi to pomoći. I zaista, na neko vreme sam se osećala bolje, a onda je počelo nasilje preko interneta. Počela sam da se samopovređujem i razvila sam poremećaj u ishrani. Nisam mogla da prestanem da jedem, hrana mi je postala jedina uteha i radost.

Kad sam se vratila u Italiju, imala sam 130 kilograma.

LaraFoto: Facebook

Pored očitog viška, imala sam i užasne akne zbog prejedanja masnom i nezdravom hranom.

LaraFoto: Facebook

Tako sam se stidela same sebe i mrzela svoje telo. Krila sam se po svom gradu da me neko od poznanika ne bi video. Osećala sam se kao da sam potpuno promašila u svemu u životu.

Konačno, počela sam da idem na terapiju zbog depresije, anksioznosti i posttraumatskog poremećaja. Polako ali sigurno, krenulo je nabolje.

A onda mi je krajem 2017. godine dijagnostikovan rak.

LaraFoto: Facebook

Na ovoj slici sam spremna za operaciju. Kako je rak uticao na moj stomak i pankreas, mesecima nisam mogla da jedem čvrstu hranu. Zbog toga sam za par meseci izgubila više od 40 kilograma. Na ovoj slici imam oko 85kg.

LaraFoto: Facebook

Znam da zvuči glupo, ali činjenica da sam smršala, uprkos razlogu mog mršavljenja, imala je pozitivan uticaj na mene.

Čim su mi lekari saopštili da raka više nema, počela sam da vežbam. Probleme sa hranom i prejedanjem sam rešila. Shvatila sam da su u mom slučaju mentalno stanje i izgled čvrsto povezani. Ako se osećam dobro, izgledam dobro i obrnuto. Jedno zavisi od drugog.

LaraFoto: Facebook

A ovako izgledam danas. Konačno sam srećna.