U vremenu kada iz nekog razloga nadležni mrze drveće, seku ga bez iole griže savesti, pa parkovi i trgovi više liče na pustare, nego na oaze zelenila, ima jedno mesto u prokuplju, koje čuva drveće i održava zelenu površinu.
Tamo odemo u nuždi, pa verovatno i ne primećujemo, ali eto, slučajno sam onaj dan bila i pogledala u drveće...
Pričam Vam o bolničkom dvorištu, sada Zdravstvenog centra Prokuplje koje je prepuno raznog drveća, uredno održavanog zelenila. I u tom parku, to jeste park, seče nema. Samo se dodaje novo drveće.
Sve je savršeno sređeno, zeleno.
Njima ne smetaju grane, lišće....
Možda ne bih smela ovo da pišem, jer ako se seti „Demetra AB“ pa krene da održava i bolnički park....
Ali, gledajući ga, stvarno se stiče utisak da je to mesto oaza prirode i lepote. Uz vidikovac i crkvu, murale i biste, staze, pokošenu travu, odlično osvetljenje, savršena je za odmor, uživanje, ako zaboravimo da je reč o bolnici.
I godinama su radnici koji održavaju bolničko dvorište radili na tome da ostane ovakvo kakvo jeste-savršeno. I pitam se eto, ako ovde može, može i u parkovima, ne mora da se seče i „orezuje“ na nulu!
I pitam se još nešto, šta će biti sa ovom oazom kada se bolnica preseli gore na ledinu i ne bude više imala drveće. Ko će se nadalje starati o njemu, ko će kositi travu, jer ovo mesto treba sačuvati, nakon preseljenja, za neke lepe stvari.
