Prvo bih vas pohvalila s obzirom da sam od skora stanovnik ovog grada, pratim samo Vaše pisanje, svi znamo razlog zašto, da vas ne hvalim ponovo.
Nisam htela komentarisati članak o poklonima i onda evo ipak osetih potrebu, pa ako mislite objavite.
Baš sam veče kada ste radili intervju sa radio- amaterima pričala o poklonima, kako ljudi ne znaju šta je poklon.
Krenuli smo kod prijatelja i pomenula sam detetu da ćemo uz put kupiti nešto za njih, a on me šokirao, kada je prokomentarisao da im se možda neće svideti što kupim i da im bolje dam pare!
Dete od 8 godina!
Onda mu objasnim da će pare potrošiti, a uspomene neće biti, ali on nastavlja kako smo na rođendane, krštenja, venčanja nosili pare... Da, ali zato što su slavljenici tako zahtevali. I onda ja lepo kupim poklon, ponesem prijateljima i bili su oduševljeni, a i uspomena ostaje.
Izvinite što sam vam se obratila ovako, ali meni je stvarno ružno davati novac. Poklon koliko god da malo vredi, je važan, jer pažnja se ne kupuje, pažnja prelazi u uspomenu...
čitateljka
