pogledajte-fotografiju-o-kojoj-bruje-drustvene-mreze:-zbog-nje-se-ponosi-cela-srbija

Kada je devojka Milunka Savić odsekla kosu, prilepila grudi kako bi ih učinila neprimetna, obukla mušku odeću i ušetala u jedno beogradsko mobilizovano zborište kao Milun Savić, sigurno je bila spremna na iskušenja i stravične okolnosti u kojima će se naći, ali verovatno nije ni bila svesna na kolika je herojska dela zaista spremna.

Nije se Milunka plašila ni ranjavanja – četiri puta je to prošla, ali imala je jedan strah koji se obistinio u Drugom balkanskom ratu. Ranjena je u grudi i tada je otkriven njen pol i identitet.

U Prvi svetski rat ušla je kao borac, ali na silu. Pušku je gotovo silom uzela od vojvode Putnika koji ju je savetovao da se angažuje kao bolničarka. Milunka sebe nije mogla da zamisli bilo gde drugde osim u najelitnijem Drugom puku srpske vojske. Rekla je samo „Vojvodo, hoću pušku“, i tako je i bilo.

Kraj rata Milunka Savić je dočekala sa 12 srpskih i savezničkih ordena za hrabrost. Između ostalih, francuski general Moris Saraj joj je pred postrojenim pukom okačio orden francuske Legije časti, a general Franš d’Epere joj je uručio orden Ratni krst sa zlatnom palmom – jedini na svetu koji je uručen jednoj ženi!

Slika o kojoj se priča danas na društvenim mrežama je ova – nastala je u beogradskom hotelu „Imperijal“ 26. februara 1931. godine, na banketu u čast admirala Geprata, a na fotografiji se pored admirala vide i Ljubomir Stefanović, advokat i predsednik udruženja ratnika, gospođa Geprat, Lujo Vitez Lovrić, srpski dobrovoljac, Milunka Savić i Flora Sands, srpski dobrovoljac iz Britanije.

Koliko je poštovanje uživala u Francuskoj govori i činjenica da nakon rata, uprkos svojim herojskim delima, nije imala gotovo nikakve šanse za opstanak. Školu nije imala, niti šansu da nastavi vojničku karijeru te joj je beda bila praktično zagarantovana. Iz Francuske je redovno dobijala pozive i ponude za preseljenje, garancije da bi bila stambeno obezbeđena i da bi imala penziju za dve Legije časti, ali Milunka je odbijala da napusti Srbiju.

Koliko je Francuska imala poštovanja prema njoj svedoči i poruka admirala Geprata koji je Milunki, u vreme kada je bila bolesna, poručio: „Ozdravi sine, Francuska te moli“. I pored toga, Milunka je bila kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici i tek nakon urgencije saboraca čistačica u Beogradu. Srbija je zaboravljala na nju, pa su i pozivnice na vojne proslave prestale da stižu. Tek 1972. godine, već teško bolesna, na insistiranje novinara, dobila je Milunka jedan jednosoban stan na Voždovcu, i to na četrvrtom spratu, u zgradi bez lifta. Umrla je sledeće godine u tom stanu, štrikajući.

A predsednik Francuske Emanuel Makron je na lični zahtev u okviru svoje dvodnevne posete Srbiji tražio da bude obuhvaćena i poseta grobu Milunke Savić, što još jednom govori o tome da Francuska zaista pamti podvige ove fantastične žene.

VIDEO Milunka Savić: Srpska Jovanka Orleanka