"Pričam ti priču gde goveda riču, gde krave muču a jaganjci bleje, gde koze mekeću i pilići pijuću i ćurići ćurliću i guske gaču, gde žabe krekeću i psi laju gde mačke kažu mjau a miševi cijuču. U toj priči ljudi govore a kiše romore."
Bilo nekad srećno vreme kada su nam bake i deke majke i tetke pričale ovakve priče. Sad je došlo vreme da putem društvenih mreža neko nepoznat priča priču gde goveda sriču, ne koze se šminkaju i pilići ciču i ćurići gakću i guske skaču, i gde žabe skreću i psi cvile gde mačke cenu dižu a miševi kolo vode. U Ovoj našoj priči ljudi beže a kiše nevreme donose.!
Nisam se odavno javljao. Eto sve stislo. Ajd nešto da napišem za našu varoš. Od politike nema vajde. Brod tone i spašavaj se ko može. Ovi opleveše sve što mogli, postavili standarde koje čujem "Ćuti moglo i gore"!, baba od ovog nije moglo gore, sela nam se ugasiše, njiva neplodna osta, kuća prazna posta, deca se odseliše, jer je svima dosta, što nema više kajmaka, već osta samo bostan.
Da parafraziram Nikolu Pejaković -Kolju "Čovek je sam sebi najveći i najteži protivnik. Ko sebe savlada i svoju glupost i nadmenost i umišljenost taj je pobednik! Lako je imati za protivnika nekog drugog, kad imaš sebe to je najteže!"
Zamolio bih Vas još jednom, sve onako bratski, Ugasite televizore ugasite realitije, ugasite društvene mreže i ostavite telefone, izadjite napolje bez naboja da morate nešto, biće vam teško nekoliko dana, prvih 3 4 dana. Ostavite te moderne stvari iza sebe, setite se kako su nekad naši živeli, i shvatićete koliko je lep dan i lepa naša planina kada je pogledamo našim očima ne očima objektiva, telefona...
Uživajte u životu, Mislite svojom glavom!!
Sa Strane 🙃
