prof.-dr-branko-beleslin,-kardiolog:-srcani-udar-nema-milosti

Posebno su zabrinjavajuća zapažanja kardiologa u Srbiji da sve mlađa populacija oboleva od srca, pa se nekadašnja granica od 65 godina spustila na čak 45 godina, pa i niže.

Prof. dr
Branko Beleslin,
kardiologFoto: Predrag Dedijer / RAS Srbija

Kardiolog u Klinici za kardiologiju KCS prof. dr Branko Beleslin napominje da Srbija pripada zemljama sa visokom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti u Evropi, jer najveći deo stanovništva, tačnije skoro svaka druga osoba, umire od posledica kardiovaskularnih oboljenja kao što je infarkt miokarda.

– Sa stopom smrtnosti od oko 50 odsto, Srbija se nalazi iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, gde su kardiovaskularne bolesti uzrok smrti kod manje od 35 do 40 odsto ljudi. Posebno su zabrinjavajuća obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih

bolesti u mlađem dobu, odnosno ispod 65 godina. I zato apelujem na sve da na prvom mestu ne puše jer iz iskustva mogu reći da su skoro svi naši mlađi bolesnici sa infarktom pušači. Što se tiče starijih bolesnika, tu je jako bitna redovna kontrola pritiska, holesterola, glikemije, telesne težine i redovna fizička aktivnost – navodi doktor Beleslin.

Takođe, kaže naš sagovornik, zabluda je da su kardiovaskularni pacijenti većinom osobe muškog pola, jer bolesti srca i krvnih sudova pogađaju žene kao i muškarce, a riziku su, nažalost, izložena i deca.

Šta je infarkt ?Foto: Profimedia

Infarkt miokarda predstavlja odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju. Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom.

Začepljenost koronarne arterije uskraćuje snabdevanje srca kiseonikom, što izaziva oštećenje srčanog mišića koje dovodi do pritiska i bola u grudima.

Ukoliko se ne uspostavi krvotok u koronarnoj arteriji za 20 do 40 minuta, počinje izumiranje srčanog mišića. Razvoj infarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog srčanog zastoja. Najveći rizik je u prvim satima od nastanka infarkta, tj. najopasnija su prva 24 sata. Onaj deo srca koji nije dobijao krv propada i umire, a na mestu izumrlog dela stvara se ožiljak.

Kada dođe do infarkta, krvni pritisak i srčana frekvencija mogu biti povišeni, naročito u prvih nekoliko sati. Međutim, kod manjih infarkta, osim bola na koji se bolesnik žali, objektivni nalaz može biti normalan.

Za pacijenta koji je doživeo infarkt najvažnije je da što pre dobije lekarsku pomoć, jer je utvrđeno da između 60 i 75 odsto osoba koje umru od infarkta umire van bolnice.