proslo-je-devet-godina-od-smrti-mice-tomica:-njegova-supruga-bila-je-nasa-poznata-glumica,-a-njegova-cerka-je-genijalna-umetnica

Naš istaknuti glumac koji se rodio 20. februara 1920. u Beogradu, preminuo je 23. avgusta 2000. godine.

U avgustu se sećamo Miće, kojeg uloge odlično čuvaju od zaborava.

A zamislite Mića je prvo studirao pravo, pa zatim pohađao Odsek za pozorišnu umetnost na Muzičkoj akademiji u Beogradu i okrenuo se glumi.

Beogradsko dramsko pozorište pamti da je Mića Tomić bio njegov član, pamti ga i Atelje 212 u kojem je, takođe, igrao.

Uloge u filmovima Tri, Neprijatelj, Buđenje pacova bile su prekretnica u njegovoj karijeri. A Mića je igrao u najrazličitijim televizijskim i filmskim formama.

Pomenućemo neke naslove, Na slovo na slovo, Lajanje na zvezde, Kamiondžije, Maratonci trče počasni krug.

Zapažate koliko veliki vremenski period obuhvataju uloge Milivoja Miće Tomića. Vredan je bio Mića koji je glumio od 1954. do 1998, godine.

Fantastičan glumac bio je u braku sa glumicom Marijom Milutinović (1935 – 2006). Ljubav prema glumi i talenat bile su neke od spona koje su ih povezivale, za sve ostalo bila je kriva ljubav kao takva.

Beograđanka Marija koja je igrala od 1961. do 1982. bila je gđa Domaćinski u filmu “Na rubu pameti”, Rezeta u filmu “Ne igraj se ljubavlju”.

Dvoje umetnika dobili su ćerku Milicu Tomić, genijalnu umetnicu.

Milica se rodila 1960. u Beogradu.

Talenat je “brusila” prvo obrazovanjem. A njeno školovanje je ovako izgledalo: 1994. godine stekla je master diplomu slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu.

Školovala se u San Antoniju, Berlinu i na Stanford univerzitetu.

Milica Tomić 2010. o globalnom feminizmu na “Elizabeth A. Sackler Center for Feminist Art” u Bruklinu Foto: Brooklyn Museum / youtube

Pre pet godina stala je na čelo “Contemporary Art Institute” na Univerzitetu tehnologije u Gracu, a onda je postala i profesor Trondhejma likovne akademije u Norveškoj.

Za njeno obrazovanje u Beogradu bitan je i ovaj podatak: generacija Milice Tomić obrazovala se u trenutku kada je konceptualna umetnost bila u začetku.

A razvoj umetnosti u svetu i kod nas išao je drugačijim tokovima, u velikoj meri zbog politike. I Milica je to znala.

“Bilo mi je veoma teško da shvatim šta se dešava izvan mog ličnog prostora”, rekla je, a kada je u sobi u njenom stanu osoba koja je bila apolitična stavila govor tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, shvatila je da je politika postala deo svega.

“Jedina prilika da se tadašnji studenti Akademije susretnu sa savremenim umetničkim praksama bio je Studentski kulturni centar. Međutim, i on je početkom osamdesetih (tokom mojih studija) postao reaktivan i konzervativan na polju umetnosti. Dok je globalna umetnička scena uvodila konceptualni način mišljenja kao novi pristup slici, kod nas je povratak slici značio povratak Vizantiji i anahronizmu. Novi talas, koji se danas smatra zlatnim događajem savremenih produkcija u mnogim medijima, nakon zaista fascinantnog i emancipatorskog početka, postao je (nažalost) mesto reprodukcije, uglavnom revizionističkih i retrogradnih ideologija.

Da smo tada, kao generacija, umeli da čitamo ideologiju znali bismo šta će se desiti devedesetih.Moja generacija nije imala kontakt sa realnošću jer smo odrastali u zemlji u kojoj su političke prakse bile visoko kontrolisane, gde je ignorisanje politike bio generacijski način bavljenja politikom. Bilo mi je veoma teško da shvatim šta se dešava izvan mog ličnog prostora.Tada nisam shvatala da je moj privatni prostor ideološki konstruisan i politički instrumentalizovan. Dugo sam verovala da politici nije mesto u umetnosti i privatnom životu” (“Dnevnik”, 2010).

Milica je kroz svoja dela ispitivala različite društvene pojave, kakav je bio turbo folk. A izuzetnu pažnju poklanjala je ličnom i kolektivnom indentitetu (primer, njen video rad “Ja Milica Tomić” u kojem je na 64 jezika izgovorila svoje ime).

“Dok se sa jedne strane govorilo o folk pevačicama i njihovoj odgovornosti za propast društva tokom devedesetih, za saučestvovanje u militarizaciji društva, na televiziji, kao kontra-primer nove alternativne demokratske osvešćenosti, slavio se serijal filmova sa Merilin Monro koja je, svojevremeno, odevena u vojničku uniformu pevala američkim vojnicima u Koreji i slušala se muzika Maraje Keri koja je pevala trupama na Kosovu i u Avganistanu, a da niko nije video vezu između rata i zabave, odnosno da je turbo samo periferna varijanta jedne dobro znane matrice” (“Dnevnik”, 2010).

Njen društveni i politički angažman kroz umetnost bitan je deo njenog opusa koji obuhvata i fotografiju, video, instalaciju, diskurzivnu i obrazovnu umetnost.

Milica je svemu prisupala na interdisciplinaran način.

Začetnik brojnih umetničkih izraza, a sama jedinstvena o uticaju umetnosti je rekla sledeće:

“Priča je sledeća. U Erlaufu, malom austrijskom gradiću, susret sovjetske i američke vojske označio je kraj Drugog svetskog rata za Austriju. Dugo se nije znalo da se baš tu desio taj važan događaj. Kada se to obznanilo, napravljen je memorijalni muzej, a zatim, kada se 90-ih pojavio novi gradonačelnik, organizovana je izložba povodom 50. godišnjice pobede nad fašizmom. Sa američke strane pozvana je Dženi Holcer, ona je jedna od najvećih njihovih umetnika, a sa sovjetske strane pozvan je Oleg Komov da naprave spomenik pobede nad fašizmom. Holcer je napravila obelisk sa laserom koji ide u nebo, a Komov spomenik u tradiciji socrealizma: devojčica obučena u tradicionalnu austrijsku nošnju grli dva vojnika, predstavnika ove dve armije. I, taj mali grad je postao poznat po radu Dženi Holcer, a stanovnici su počeli da razmišljaju o savremenoj umetnosti i shvatili su da savremena umetnost menja život. Pet godina nakon toga, to isto malo mesto zove umetnike na novi projekat, pa i mene” (“Vreme”).

A zadatak umetnika je po njenom mišljenju sledeći:

“Jedini zadatak umetnika je da svako stanje stvari, svaku okolnost, permanentno dovodi u pitanje. To je veoma bolno. Umetnici mogu vrlo lagodno da žive u sistemu kulturne industrije, sistemu koji uključuje i hiljadu drugih sistema. Međutim, umetnik mora da pronađe temu i formu koja će kompleksne društvene odnose učiniti transparentnim i dovesti ih u pitanje” (“Dnevnik”, 2010).

Prati Žena.rs i na našim društvenim mrežama: Facebook, Instagram i YouTube.