proveli-smo-dan-sa-rudarkama-u-resavici:-ove-zene-rade-na-250-metara-dubine-i-ovako-izgleda-njihov-posao

Lepe i nasmejane, zajedno s muškim kolegama, ove hrabre žene bez straha svakodnevno silaze u tri resavske jame – „Senjski rudnik“, „Strmosten“ i „Ravnu reku“ – u opštini Despotovac u istočnoj Srbiji, na obroncima planine Kučaj. Koncentrisane su, predane, tačne.

Sleva nadesno, Anait Stamenković (51), inženjer elektronike, Nataša Bailović(48), inženjer rudarstva i rukovodilac službe vetrenja i dispečerskog centra,Vesna Šćepanović (57), inženjer geologije i rukovodilac geološke službe, SuzanaGlišić (33), rudarski tehničar, Gordana Đorđević (50), rudarski tehničar, NatašaMijalačković (48), rudarski tehničar, i Jovana Bogićević (31), inženjer geologijeFoto: ZoZoran Lončarević / RAS Srbija

– Ma kakav strah! Nemamo mi vremena za takve stvari. Rudarska jama nam dođe kao druga kuća – kažu uglas dok se spremaju da nam pokažu kako izgleda njihov radni dan.

Različitih su godina. Najstarija ima 57, a najmlađoj je tek 24. Nekima je posao u rudniku porodična tradicija, pa i same otud zarađuju za život u rudniku.

Dogovor pred odlazak u jamu. Sve mora da funkcioniše besprekornoFoto: Zoran Lončarević / RAS Srbija

Solidarnost kao način života

Neke su u Resavicu stigle u potrazi za poslom i boljim životom. U rudniku rade kao jamski merači, tehničari, normirci, inženjeri… Tamo im, kažu, rade i muževi.

Od rudarske plate školuju decu, pa u rudnik gledaju kao u zenicu oka svog i ništa im nije teško.

Sve mora da funkcioniše besprekornoFoto: Zoran Lončarević / RAS Srbija

Nataša Bailović (48), inženjer rudarstva i rukovodilac službe vetrenja i dispečerskog centra u RMU „Rembas“, kaže da su rudari poznati po solidarnosti i da svi, kad siđu pod zemlju, dišu kao jedno.

– Jedni drugima pomažemo u poslu – priča Nataša, koja je kao mlada inženjerka u Resavicu došla čim je dobila diplomu Rudarsko-metalurškog fakulteta.

Jedna drugoj su velika podrškaFoto: Zoran Lončarević / RAS Srbija

Mada je sa suprugom, takođe rudarskim inženjerom, mogla da ode u inostranstvo, gde su vapili za njihovom strukom, izabrala je da karijeru i porodično gnezdo gradi u Resavici.

– Danas je tačno 24 godine otkako sam ovde i nikada nisam imala sukob ni sa kim. Nama je ovde lepo, družimo se, stekli smo kumove i prava prijateljstva. I da opet mogu da biram, izabrala bih isto – kaže ova rudarka i ponosna mama dve studentkinje.

Nesvakidašnji posao traži nesvakidašnje ženeFoto: Zoran Lončarević / RAS Srbija

Jermenku ljubav dovela u Resavicu

Jermenku Anait Stamenković u Resavicu je dovela ljubav. Ona je inženjer elektronike, a njen posao je održavanje opreme u službi metanometrije.

– Volim to što radim, a kada radite iz ljubavi, ništa vam nije teško. Udata sam za Srbina, imamo tri sina i nikada se nisam pokajala što sam došla u Resavicu. Ima dosta sličnosti između Srba i Jermena, nije mi bilo teško da se naviknem na život u Srbiji – priča Anait.

Vesna Šćepanović, inženjer, s geološkim kompasom meri elemente pada sloja krečnjakaFoto: Zoran Lončarević / RAS Srbija

Vesna Šćepanović (57), inženjer geologije i rukovodilac geološke službe, u rudniku mrkog uglja radi već 27 godina.

– Ponovo bih upisala geologiju. Jeste ovo možda muški posao, ali ja bih opet uradila isto. Iskustvo mi govori da žene ovaj posao rade jednako dobro kao i muškarci. Ima i teških trenutaka, ali s vremenom se naviknete – kaže Vesna, takođe ponosna mama dve studentkinje.

Posle posla treba nadoknaditi potrošenu snaguFoto: Zoran Lončarević / RAS Srbija

Gordana Đorđević, rudarski tehničar, zadužena za ventilaciju, u rudniku radi skoro 30 godina. Rudarski posao, kaže, u njenoj porodici prenosi se s kolena na koleno. U jami su joj radili otac, deda i svekar. U „Senjskom rudniku“ zaposlen je i Gordanin suprug, rudarskim platama školuju ćerku i sina.

– Kad krenemo u jamu, šale ima napretek. Tako nam je svima lakše.